Цијене сирове нафте на свјетским тржиштима расту од краја јуна, када се трговало по цијени од 70 до 75 долара по барелу.
Већина аналитичара сматра да ће цена прећи 100 долара по барелу до краја године, а то би могло да закомпликује ситуацију с инфлацијом у ЕУ и САД.
Ситуација са дизелом је још гора, пише Index.hr. Штавише, наводи се како постоје изгледи за несташицу на свјетском нивоу, а цијена дизела већ мјесецима расте брже од цијене сирове нафте.
Не само да се раст цијена дизела одражава на власнике приватних возила, већ се прелива на цијелу економију.
Додатно, Русија је забранила извоз.
Мањак дизела се већ осјећа у целом свијету, кроз раст цијена те врсте горива. На тржишту постоји мањак од неколико десетина милиона барела, упркос успоравању индустријске активности у Кини и ЕУ.
Заправо, производња се још увек није вратила на нивое прије пандемије.
Русија је одлучила да искористи ситуацију, те је драстично смањила извоз тог енергента. Иако се то примарно односи на тржиште Кине, јер су САД и ЕУ увели санкције Русији, мањак због слабијег увоза из Русије мора да се надомјести увозом из других дијелова свијета.
Кина је, иначе, велики увозник сирове нафте из Русије, али и нафтних прерађевина као што је дизел. Извоз Русије је у првих 20 дана септембра - 30 посто мањи него у истом броју дана августа.
Кремљ је, притом, у четвртак отворено најавио да уводи ограничења на извоз дизела, како би стабилизовао цијене горива на домаћем тржишту. Објављено је да ће ова забрана бити привремена, али није познато када ће бити укинута.
Бјелорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан су изузети од ове забране, али не и Кина.
Циљано смањење производње сирове нафте
Цијене дизела и других деривата сирове нафте расту и због смањења производње сирове нафте које спроводе Саудијска Арабија и државе ОПЕК-а, међународне организације земаља извозница нафте.
Додатни разлог је недостатак рафинеријског капацитета широм свијета, што је проблем који постоји још од пандемије.
Наиме, смањење производње сирове нафте великих извозника с Блиског истока има већи утицај на тржиште дизела него на тржишта осталих деривата нафте, јер њихова "тежа" сирова нафта приликом рафинисања производи већи удио дизела.
Саудијска Арабија је смањила производњу сирове нафте за милион барела дневно и најавила да је неће подизати барем до почетка 2024. године. Истовремено, Русија је најавила да ће смањити извоз за 300.000 барела дневно, што ће се такође спроводити до почетка сљедеће године.
ЕУ престала да увози руски дизел, а највећа рафинерија Европе у квару
Прије рата у Украјини, ЕУ је већину дизела за сопствену потрошњу производила из руске сирове нафте у својим рафинеријама. Али, била је и велики увозник дизела из Русије, с удјелом те државе већим од 60 посто у укупном увозу ЕУ.
Тек у фебруару 2023, ЕУ забрањује увоз дизела из Русије. До тада је удео Русије у укупном увозу дизела износио више од 40 посто, а у годинама прије рата у Украјини и више од 60 посто.
Од тада се, званично, дизел из Русије више не увози, а замењен је увозом с Блиског истока и из САД.
У суштини, САД у просеку извози 200.000 барела дизела дневно од маја ове године, а производња у самим Сједињеним Државама је за 200.000 барела мања него 2019. То је алармантна ситуација, која још увијек није постала проблем, искључиво због мање потрошње дизела у ЕУ у 2023.
Иначе, цјелокупну ситуацију у ЕУ је отежало и затварање највеће рафинерије у Ротердаму. У власништву компаније Шел, она прерађује више од 400.000 барела сирове нафте дневно.
(Телеграф)
