Дио софистицираног система помоћу којег се превози санкционисана руска нафта, која се често продаје по цијенама вишим од оних које би западне силе вољеле, је и намјерно одступање између стварних и електронских локација танкера, пише "Блумберг".
Давање лажних координата аутоматском идентификационом систему (АИС) отежава распознавање одакле пошиљке долазе и добродошло је нервозним купцима који покушавају да прикрију трговину с Русијом против које су уведене међународне мјере након почетка сукоба у Украјини.
Како се наводи у тексту, у тајанствене маневре укључен је и танкер "Турба", који је према подацима са сателита и праћења кретања бродова у које је "Блумберг" има увид, био близу јужне грчке обале 19. септембра, на мјесту гдје је извршено претакање нафте.
Саграђен прије 26 година, што значи да би до сада већ требало да буде претворен у старо гвожђе, брод је постао симбол руских напора да одржи своју трговину нафтом, додаје се у тексту.
"Турба" је у мају разбијеснела надлежне инспекције због године производње, шкртих извјештаја о инспекцији, мистериозним детаљима о власништву и пловидбом под заставом Камеруна, државе коју су организације које заговарају безбједну пловидбу ставиле на црну листу.
Након што јој је Г7 увела санкције, Русија је ангажовала огромну флоту танкера у сјенци, коју често чине стари бродови као што је "Турба".
Санкције су онемогућиле чланице Европске уније да купују руску нафту и истовремено спријечиле компаније ЕУ, нарочито предузећа која се баве осигурањем и танкерима, да помажу у превозу. Али, једном када ти бродови доспију у међународне воде, као што је то код обала Грчке, смањује се обим контроле активности.
Иако процјене варирају, сматра се да се најмање половина руске нафте превози преко "флоте танкера у сјенци".
Лажирање координата је добро позната пракса за испоруку нафте, па мада је регулатори презиру, а бродовима који то раде се забрањује да уђу у европске луке, потпуно је легална у међународним водама. Компаније чак отворено на интернету нуде овакве услуге.
Г7 је утврдила горњу границу за продају руске нафте на 60 долара по барелу за сирову и 100 долара за рафинисану, попут дизела, али су растуће цијене погурале највећи дио руске нафте изнад ових граница, па би компаније које учествују у транспорту могле да буду позване на одговорност због кршења санкција, додаје се у тексту.
Објашњава се да лажирање подразумева да неко, негдје има дио опреме који шаље лажни сигнал, а посада искључује транспондер брода.
Прошле недјеље на више познатих система за праћење, међу којима један опслужује "Блумберг", ухваћени су и праћени лажни сигнали "Турбе". Чинило се да је километрима далеко од "Симбе", другог релативно старог танкера, али у стварности, били су један поред другог у Лаконском заливу, подаци су до којих је дошао "Блумберг" пратећи податке са свог система.
Покушаји да се дође до власника "Турбе" и "Симбе" били су неуспјешни: три међународне базе не нуде контакте власника или оператора, а четворо брокера које је контактирао "Блумберг" нису имали никакве детаље.
Лаконски залив, око 170 километара југозападно од Атине, постао је важно пловно чвориште за Москву након увођења санкција. Остале локације су Сеута, шпанска енклава на марокансој обали, а некада је то и дубоко у Атлантском океану.
Пракса је да танкери довезу руску нафту и пребаце је с једног брода на други, при чему разлози за било који појединачни трансфер никада нису јасни, чиме се замагљује и ко је крајњи купац. Чини се да је пребацивање нафте на овај начин замрло, посебно у близини Сеуте, након што је Русија смањила извоз нафте и горива.
Али, позивајући се на своје податке, "Блумберг" наводи да је Лаконски залив остао важан. Прошлог уторка, како се истиче, обављена су три пребацивања терета са брода на брод, сва су изгледа укључивала рафинисану нафту, а десетине танкера је чекало.
Грчким фирмама је забрањено да пружају услуге које би помогле транспорт руске нафте, а руке су везане и локалној полицији која нема овлашћења да контролише шта се дешава у Лаконском заливу, јер се пребацивање товара обавља у међународним водама које су удаљене од обале мање од десет километара.
Грчка не објављује информације о кретању танкера у овој области и нејасно је да ли прати њихову активност.
У тексту се изражава бојазан да би овакво пребацивање нафте, нарочито због тога што укључује старија пловила, потенцијално могло да угрози морски свијет и животну средину, али и да има негативне посљедице по локални туризам и рибарење, преноси РТ Балкан.
