Породица Манојловић из Појата код Парићина, у вријеме пандемије корона вируса, развила је добар бизнис! И данас имају најнеобичнију фарму у Србији...
У свом дворишту имају седам базена у којима гаје глисте, калифорнијске!
Ова врста погодна је као мамац за риболовце, а ђубриво које производе може да се користи за садњу биљака.
Слађана Манојловић је баш током пандемије корона вируса дошла на идеју да набави једно легло калифорнијских глиста а како су године пролазиле, посао је напредовао.
"Најприје смо почели на површини од свега два квадрата, са два базена. Мало по мало дошли смо до седам базена. Калифорнијске глисте су врло интересантне животињице. Често волим да кажем да је за мене један базен као фабрика која ради у три смјене. Оне су активне и вриједне током цијеле године. Имају период хибернације, негдје од 15. новембра, па до 15. априла. Ове године је сезона почела мало раније тако да су и сви ти радови око њих почели раније", каже Слађана.
Признаје да и око њих има посла и објашњава како се одржавају легла.
"Прва фаза у том послу у прољеће је превилавање и прихрана. Прихрана иде на сваких 15 дана и то стајњак. Пошто се бавимо овчарством, имамо имамо наш, али са стране набављамо коњски и крављи. Што је више врста стајњака, то је бољи глистењак, бржи развој и раст. Најзначајнији је дио посла у сушним периодима током љета", додаје Снежана, јер је тада, како каже, неопходно водити рачуна о влажности земљишта у којем се глисте налазе и мора да износи од 70 до 80 процената.
Риболовцима, али и пољопривредницима који имају пластенике, калифорнијске глисте и њихов глистењак може бити од великог значаја.
"Локални риболовци су једва чекали да имају сигурно тржиште. Кренули смо са тим у фебруару. Упоредо са глистама, оно што је исплативо на тржишту је глистењак. Њихов производ је врло интересантан. То је једно природно органско ђубриво, које садржи све потребне микро и марко елементе, минералне материје које су потребне једној биљци", истиче она.
Умјесто скупих препарата, глистењак може да опорави биљку јер, како каже Снежана, садржи чак и хормон за оживљавање.
"Биљка може да се посади у чист глистењак и да не изгори, зато што би пх вриједност требало да се креће од 6,8 до 7,2. Ја сам собно цвијеће садила у чистом глистењаку и цвијеће ми је изванредно", похвалила се Снежана.
Газдинство Манојловић, познато је и по гајењу ријетке врсте црних кокошака које хране оним што остане послије "просијавања" глистењака.
"Направили смо једну симбиозу, врло интересантну. Када се вади глистењак убаци се тај слој хране у дебљини од 10 до 15 центиметара. Оне иду за храном, дођу у горњи слој, онда се тај слој са глистама убаци у базен. Тако се то ради неколико пута, а 10 одсто њих остане у глистењаку који треба да се вади. Е тих 10 одсто, када извадимо и кад се просуше, дамо кокама. Хране се протеинима, што је мелем за њих", смије се саговорница "Информера".
Трочлана породица Манојловић је у свом крају позната по несвакидашњим примјерцима интересантних животињских врста. Иако све ово што раде сматрају хобијем, планирају проширење и још већу понуду.
