Дуж Алпа се води битка. А ратни плијен је - чоколада! Ако ишта знате о сјеверноиталијанској регији Пијемонту, можда сте чули за аутомобиле Фиат, фудбалски тим Јувентуса или можда Нутелу. Али познати чоколадни намаз није једина посластица коју ово подручје нуди. Други најпознатији слаткиш сада раздире регију, пише Политико.
Ђандуијото (Gianduiotto) је перјаница кухиње Пијемонта: мала чоколада у облику полуге направљена од какаа, љешњака и шећера, све умотано у златни папир. Нешто слично тврдој Нутели.
Kако би учврстили везу између слаткиша и регије, скупина локалних чоколатијера формирала је одбор који је од Европске уније затражио да овом специјалитету додијели Ознаку заштићеног географског пријекла (ПГИ), " Ђандуијото ди Торино".
Међутим, нису сви одушевљени том иницијативом, сигурно не велике корпорације. Кафарел, компанија за производњу чоколаде са сједиштем у Пијемонту у власништву швајцарског дива Lindt&Sprünglija, није се придружила иницијативи, упркос томе што је један од историјских произвођача Ђандуијота, преноси хрватски Индекс.
Извор раздора? Рецепт.
Производ који је представила комисија ПГИ чоколатијера има три састојка: какао, шећер и љешњаке. Кафарел, међутим, сматра да би требало укључити и млијеко у праху.
"Већина наших потрошача преферира наше верзије које садрже млијеко", објаснио је портпарол компаније Lindt&Sprüngli, додајући да производи слаткиш под посебним заштитним знаком више од 50 година.
Компанија такође тврди да је осмислила прави рецепт за ове слаткише у 19. вијеку, који је касније прилагодила. "Не желимо мијењати рецепт за традиционални специјалитет. Међутим, по нашем мишљењу, шира дефиниција, која допушта млијеко, такође је постала уобичајена", рекао је портпарол.
У све је укључен и Брисел
Међутим, комисија сластичара тврди да млијеко није било дио изворног рецепта те да га је Кафарел једноставно учинио популарним тиме што га је први почео производити у индустријским размјерима.
"Нису они ништа измислили", ругао се Гуидо Кастања, челник ПГИ одбора и занатски произвођач чоколаде, тврдећи да је ђандујито "рођен на занатски начин".
Одбор је осигурао подршку предсједника Пијемонта Алберта Кириа, који долази из десничарске странке Браћа Италије премијерке Ђорђе Мелони и који вјерује да треба заштитити "изврсност регије, а не бренд мултинационалне корпорације".
"Кафарелов став није прихватљив за нас, јер је ђандуијото вриједност територија, а не приватне компаније", написао је Кирио за Политико, додајући да он лично више воли рецепт без млијека.
Али забринутост регионалног званичника протеже се изван личног укуса, будући да су ПГИ-ји такође добри за ширење пословања. Очекује се да ће дођела ознаке ЕУ значајно повећати продају за локалне произвођаче, а ова индустрија већ вриједи 200 милиона евра.
Иако су унутрашње свађе око прехрамбених брендова прилично честе - и понекад се могу претворити у жестоке правне битке - није случајност да је Италија умијешана. Трансалпска нација, у којој је храна ствар националног поноса, брзо се лаћа оружја како би одбранила оно што сматра дијелом своје културне баштине.
Тај се осјећај појачао под тренутном популистичком владом на челу с Мелони, која је предузела кораке како би заштитила оно што каже да је традиционална италијанска храна.
Лоптица је за сада у дворишту италијанских власти: ознаку испитује Министарство пољопривреде, које ће потом одлучити хоће ли захтјев прослиједити на одлучивање Бриселу. Али лобистичке битке су већ почеле. Прошле седмице Кирио и Кастања разговарали с европским комесаром за пољопривреду Јанусзом Војцичовским како би промовисали ПГИ.
Кастања је рекао да повјереник "не може рећи пуно" у овој фази јер захтјев још није стигао у Брисел, али је нагласио да Војцичовски "генерално подржава ПГИ-је" те да је чињеница да су успјели доћи до њега у само неколико дана позитиван знак. Пут до ПГИ-ја још је дуг за ђандуијото, али једно је сигурно: ако то икада успије, доказ ће бити у састојцима.
