Ona je rekla da Republika Srpska u ovoj godini bilježi veći rast ukupnih prihoda od planiranih budžetom, tako da su direktni prihodi veći za 195 miliona u odnosu na lani, da je osjetan i rast indirektnih prihoda, koji su 15,3 odsto veći u poređenju sa istim periodom prošle, ali i 2019. godine, što ohrabruje.

Vidovićeva je navela da je to posljedica privredne aktivnosti koja ove godine postiže znatan rast.

– Dokaz tome su podaci. Imamo značajan oporavak svih makroekonomskih pokazatelja u ovoj godini, između ostalih, proizvodnju koja je 15,4 odsto veća u odnosu na lani, visoku pokrivenost uvoza izvozom, oko 80 odsto, što govori o smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Vidi se i oporavak brojnih sektora privrede, pa i turizma, i sve to doprinosi rastu prihoda – rekla je Vidovićeva za “Glas Srpske”.

Vidovićeva je izrazila uvjerenje da će se obistiniti projekcije o očekivanom rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) do kraja godine od četiri do 4,5 odsto.

– Očekujemo takav rast i naredne godine, te da će se privreda još stabilizovati. Tu nas, kao i ostatak svijeta, čeka veliki izazov, a to je inflacija. Posljednje dvije godine smo imali deflaciju, a u maju nam je bila inflacija 1,5 odsto, što je najmanje među zemljama u regionu, dok je u junu iznosila 1,4. I to je za očekivati – rekla je Vidovićeva.

Ona je navela da se, prema mišljenjima svjetskih ekonomista, najveća inflacija očekuje 2024. i 2025. godine, jer je lani posebno odštampano dosta novca da bi se pokrili troškovi zdravstva i ostalog u pandemiji, a ta količina novca mora da dovede do inflacije.

– Moramo biti spremni da se suočimo sa tim – dodala je Vidovićeva.

Prema njenim riječima, u praksi bi to moglo da znači kompletan rast cijena, što vodi ka rastu prihoda, ali budžetska i privredna politika mora biti takva da se pokuša pomoći stanovništvu, posebno onom sa nižim prihodima, koje će gušiti inflacija.

– Moraju se davati subvencije privredi i stanovništvu da bi se zadržao standard. Biće privrednih grana koje će doći u probleme, ali sigurno će Srpska biti u poziciji da pomogne, i moraće da to uradi – naglasila je Vidovićeva.

Ona je napomenula da se od 2019. pomaže privreda kroz podsticaje i subvencije, da je neoporezivi dio dohotka povećan ove godine, te da je najveći u regionu, da se za novozaposlene radnike vraćaju porez i doprinosi na polovini i na kraju godine, te da je to praksa i prilikom povećavanja plata.

– Subvencionišemo i nabavku opreme i za to smo, budžetom, ranije predvidjeli četiri miliona, ali moraćemo da odvojimo još novca jer smo odlučili da izađemo u susret privrednicima za sve kvalitetne projekte koji ispunjavaju uslove. Spremni smo i radimo sve da održimo privrednu aktivnost. Isplatilo se što smo radili lani, a to potvrđuju podaci – naglasila je ona.

Prema njenim riječima, sama inflacija govori da se pomagati privredi i radnicima, povećavati plate kako bi se zadržao i povećao nivo standarda.

Govoreći o rebalansu budžeta Srpske koji se očekuje u septembru, Vidovićeva je istakla da je to neizbježno ove godine.

– Rebalans ide prvenstveno zbog pomenutog rasta prihoda, a radiće se nešto ranije jer smo potrošili 90 miliona KM iz Kompenzacionog fonda za potrebe zdravstva i privrede – rekla je ona i dodala da bi do kraja godine trebao da bude još jedan rebalans.

Vidovićeva je napomenula da se uskoro očekuju novi razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), nakon što krajem prošle godine nisu urodili plodom, jer su postavljeni politički uslovi čije prihvatanje bi predstavljalo prenošenje nadležnosti.

– Mi smo uvijek otvoreni za razgovore sa MMF-om, nove razgovore očekujemo uskoro, ali ne možemo prihvatiti politička uslovljavanja. Zahvalni smo MMF-u na pomoći iz marta prošle godine, a koja je bila usmjerena u privredu i zdravstvo. Mi sprovodimo reforme, ne zbog MMF-a, već sebe. Pratimo standarde EU, koliko smo u mogućnosti, ali uslove koji su od nas traženi ne možemo da okarakterišemo kao reforme – kaže ona.

Vidovićeva je demantovala navode da je Srpska prezadužena i istakla da javni dug iznosi 45,3 odsto od BDP-a, što je u skladu sa opštim fiskalnim pravilom.

– Srpska nije prezadužena. To su neistine. Javni dug je 45,3 odsto od BDP-a, što je u skladu sa opštim fiskalnim pravilom o dugu, a procjena je da će na kraju godine biti 44,3 odsto zbog predviđenog rasta BDP-a i izmirenja kreditnih obaveza. Emitovali smo i obveznice za izmirenje stare devizne štednje, što su pojedinci nazivali zaduženjem. To nije zaduženje već suprotno – vraćamo dug stare devizne štednje svim štedišama, u redovnim polugodišnjim intervalima – navela je ona.

Ona je dodala da, osim javnog duga, Srpska izmiruje i unutrašnji dug u vidu stare devizne štednje, te ratnu materijalnu i nematerijalnu štetu.

– Srpska uredno i bez zastoja izmiruje sve obaveze – izjavila je Vidovićeva.