Vidovićeva je rekla novinarima da četvrta industrijska revolucija traži znanje, dok je u trećoj prioritet bilo investiranje. 

"Prednost male ekonomije može biti da se usmjeri na usavršavanje znanja i investira u obrazovanje", rekla je Vidovićeva, ističući da je novi saziv Vlade Srpske to i prepoznao formiranjem Ministarstva za tehnološki razvoj i informacione tehnologije. 

Ona je istakla da se male ekonomije, kao što su u Republici Srpskoj i BiH, ali i zemljama jugoistočne Evrope, moraju truditi da prežive sve promjene u okolnostima kada velike sile i ekonomije ostvaruju svoje ciljeve ne obazirući se na standardizovane uslove poslovanja. 

Vidovićeva je poručila da u tim uslovima organizovanje simpozijuma ima vrlo atraktivnu, izazovnu i tešku ulogu jer se na njima od stručnjaka dobijaju informacije i preporuke koje treba prihvatiti u uslovima kada male ekonomije nisu prešle ni treću industrijsku revoluciju. 

Ona je rekla da je domaća privreda, proistekla iz rata, tehnološki zastarjela sa lošijom strukturom i sa granama privrede koje imaju nisku akumulativnost za visoku zaduženost. 

Ona je ukazala da sinergijski pristupi ekonomskih aktera i javnih institucija mogu dovesti do efekata "da bi mali mogli preživjeti velike". 

Predsjednik simpozijumskog odbora Dragan Mikerević navodi da zemlje zapadanog Balkana imaju dovoljno resursa, ali da imaju problem da upravljaju sa njima, te da moraju iskoristiti šansu i dobre strane četvrte industrijske revolucije, s obzirom na to da su prethodne tri preskočene. 

Mikerević navodi da na ovogodišnjem simpozijumu prisustvuje više od 350 učesnika, uključujući i studente, za koje kaže da ih treba uvoditi u realne probleme, a zahvaljujući dualnom obrazovanju steći će i neophodno iskustvo kroz praksu. 

U Banja Vrućici kod Teslića održava se trodnevni 14. Međunarodni simpozijuom o korporativnom upravljanju o temi "Održivi razvoj malih ekonomija u uslovima četvrte industrijske revolucije".