Imamo nedostatke, ali i mnoge prednosti za dolazak stranih investitora u Republiku Srpsku. Izradili smo kompletne investicione profile svih gradova i opština sa svim neophodnim informacijama bitnim za jednog investitora i promovisanjem potencijala već smo izazvali interes ruskih, austrijskih, grčkih, njemačkih, kineskih i drugih privrednika, rekao je Dražen Vrhovac, vršilac dužnosti direktora Investiciono-razvojne banke (IRB) Republike Sprske.
On je u intervjuu za Bloomberg Adriju istakao da otvaranje vrata ruskim investitorima ne znači zatvaranje vrata drugima i da je Republika Sprska otvorena za sve koji poštuju zakone. IRB je, dodao je, tokom prethodnih godina na prostor RS plasirala tri milijarde maraka, najviše privredi.
Koliko je Investiciono-razvojna banka Republike Srpske, od kada postoji do sada, plasirala sredstava? Kakva je struktura tih plasmana?
Vrhovac: Investiciono-razvojna banka do sada je plasirala gotovo tri milijarde KM. Od toga, na kreditnoj osnovi 2,3 milijarde te nešto više od 650 miliona KM kroz ulaganja u hartije od vrijednosti na domaćem tržištu kapitala. Oko 70 odsto naših kredita odobreno je privredi po izuzetno povoljnim uslovima koji uključuju niže kamatne stope, duže rokove otplata (do 12 godina) i duže grejs periode (do 24 mjeseca) u poređenju s dostupnim na tržištu. Gotovo 640 miliona KM plasirano je u prerađivački sektor, kao značajnu okosnicu privrednog rasta i razvoja u Republici Srpskoj, koji čini oko 45 odsto našeg BDP-a. Za projekte u području poljoprivrede izdvojeno je oko 220 miliona KM, čime je omogućeno dodatno jačanje ovog izuzetno značajnog privrednog područja. Za stambeno zbrinjavanje socijalnih grupa od posebnog interesa i značaja za Republiku Srpsku izdvojeno je 770 miliona KM, čime je omogućeno da 13.800 korisnika i članova njihovih porodica riješi svoje stambeno pitanje po izuzetno povoljnim uslovima.
Koliko IRB ima investiranih sredstava u hartije od vrijednosti i kakava je struktura ulaganja?
Vrhovac: IRB je od početka svog rada do danas plasirala ukupno 651,69 miliona KM u HoV, od čega je u akcije društava iz Republike Srpske uloženo 78,76 miliona, a u obveznice 572,93 miliona. U ukupnom iznosu ulaganja u obveznice najveći iznos 273,97 miliona KM je uloženo u korporativne obveznice, 219,14 miliona u državne obveznice, a 79,8 miliona u municipalne obveznice.
Koliki su prinosi ostvareni od ulaganja u HoV?
Vrhovac: Godišnji prinosi na ulaganja u HoV u posljednjih pet godina se kreću od 10 miliona KM u 2017. godini do 5,7 miliona u prošloj godini. Tako su prinosi u 2017. godini bili 10 miliona, u 2018. godini 10,44 miliona, u 2019. godini 8,3 miliona, u 2020. godini 5,49 miliona, a u 2021. godini 5,74 miliona KM.
Osim kreditiranja, IRB radi i na promociji potencijala, izrađen je investicioni profil lokalnih zajednica, šta taj profil obuhvata?
Vrhovac: Izrađena su 64 investiciona profila lokalnih zajednica. Prije izrade investicionih profila održani su sastanci s predstavnicima svih lokalnih zajednica, a u svakodnevnoj komunikaciji, uz tehničku podršku koju su dobili od IRB-a, svi gradovi i opštine su uspješno izradili svoj investicioni profil i dostavili ga nama. Profili su uneseni u bazu podataka za strane investicije i prevode se na engleski jezik. Takođe, razmatra se mogućnost da se prevode i na druge jezike. Naglašavamo da se saradnja s lokalnim zajednicama ne završava dostavljanjem njihovih investicionih profila. Aktivnosti koje provodimo s njima idu u dva smjera. Prvi, da se kvartalno ažuriraju podaci koji se nalaze u dostavljenim profilima. Drugi, posredovanje u uspostavljanju kontakta i saradnje zainteresovanih investitora s predstavnicima lokalnih zajednica, s ciljem realizacije određenih investicionih projekata. Dakle, na jednom mjestu, u IRB-u, kako strani tako i domaći investitori, imaju priliku da dobiju tačne i kompletne podatke i sveobuhvatne informacije, od ljudskih resursa, troškova poslovanja u vidu direktnih i indirektnih poreza, naknada i drugih poreskih i neporeskih davanja, podrške investitorima u vidu podsticaja, subvencija i olakšica do slobodnih i poslovnih zona, nekretnina i kapitalnih projekata Republike Srpske i njenih opština i gradova.
Rekli ste da profil neće biti potpuno dostupan javnosti i investitorima, zašto?
Vrhovac: Podatke koje objavljujemo na našoj zvaničnoj veb stranici nismo u potpunosti prikazali iz razloga što hoćemo da investitori kontaktiraju IRB, da dođu u naš Sektor za promociju stranih investicija, gdje će imati priliku u direktnom kontaktu i razgovoru sa zaposlenima u navedenom Sektoru da dobiju sve potrebne informacije i podatke za realizaciju svoje investicije.
Imali ste nekoliko posjeta stranim zemljama, sastanke s privrednicima, ima li rezultata tih sastanaka i konkretnih aktivnosti na dolasku stranih ulagača, kojih?
Vrhovac: Od sredine ove godine, nakon što smo završili izradu investicionih profila, pokrenuli smo snažnu kampanju promovisanja potencijala, mogućnosti i kapitalnih projekata Republike Srpske. Želja nam je da naše potencijale predstavimo svima koji su zainteresovani za investiranje. Sastanke smo imali u Beču, gdje smo razgovarali sa 40 uspješnih austrijskih privrednika, srpskom poslovnom dijasporom i predstavnicima Privredne komore Beča. Plod tih sastanaka jeste dolazak delegacije austrijskih privrednika u Prijedor, a ishod toga jeste da je određena kompanija vidjela svoju investicionu šansu i krenula u registraciju firme u Republici Srpskoj. Naš plan i jeste da odmah poslije naših sastanaka s privrednicima u inostranstvu krenemo u razradu onog što dogovorimo i da ih dovedemo u naše lokalne zajednice na razgovore. Tako smo uradili i poslije sastanka koji smo imali s ambasadorom Grčke u BiH, na njegovu preporuku, održali smo sastanak s velikom grčkom kompanijom Aktor, koja je sastavni dio grčke kompanije Ellaktor, koja posluje u 22 zemlje svijeta i zapošljava više od 7.500 radnika. Takođe, održali smo sastanke s ruskim privrednicima i predstavnicima Privredne komore Ruske Federacije u Moskvi, gubernatorom, rukovodstvom Zakonodavne skupštine i Privrednom komorom Nižnjeg Novgoroda i dogovorili da poslovno uvezujemo privrednike iz Republike Srpske s privrednicima iz Rusije. Taj dogovor smo realizovali na našoj 2. investicionoj konferenciji. Prije 10 dana smo i aktivno učestvovali na 86. međunarodnom sajmu u Solunu, gdje smo pored predstavljanja investicionih potencijala i projekata Republike Srpske imali sastanke s generalnim sekretarom Ministarstva inostranih poslova Grčke, direktorom agencije Enterprise Greece, rukovodstvom Privredne komore Atine i Privredne komore za mala i srednja preduzeća Soluna. Tom prilikom dogovorili smo da u narednom periodu organizujemo sastanke domaćih i privrednika iz Grčke radi njihovog poslovnog uvezivanja.
Na investicionoj konferenciji održanoj nedavno u Prijedoru posebna pažnja posvećena je ruskim privrednicima, za koje oblasti ulaganja su zainteresovani, a šta im Republika Srpska može ponuditi?
Vrhovac: U sklopu redovnog programa imali smo još jedan, poseban program, koji se odnosio na poslovno uvezivanje ruskih privrednika s privrednicima iz Republike Srpske. To je upravo i rezultat naših sastanaka i dogovora koji smo imali s ruskim privrednicima i institucijama u Rusiji. Interesovanje za sastanke iskazalo je 25 ruskih privrednika i više od 30 privrednika iz Republike Srpske. Jedan dio privrednika iz Rusije fizički je bio prisutan na tim sastancima, dok je drugi dio bio onlajn uključen, putem Zoom aplikacije. Važno je spomenuti da su privrednici iz Nižnjeg Novogoroda iskazali svoj interes za nabavku više od 734 razna proizvoda, u vrijednosti oko 200 miliona evra. Dakle, sastanak privrednika iz Ruske Federacije i Republike Srpske koncipiran je u pet sektora, za koje su iskazali interes jedni i drugi, i to drvoprerađivački sektor, metalni, mašinski i autoindustrijski sektor, poljoprivredni i prehrambeni sektor, medicinski sektor i hemijski sektor. Mogu slobodno da kažem da su sastanci uspješno održani i da su učesnici sastanaka razmijenili kontakte i dogovorili daljnju komunikaciju s ciljem uspostavljanja buduće poslovne saradnje.
Mogu li se otvaranjem vrata ruskim ulaganjima zatvoriti vrata drugim investitorima, imajući u vidu trenutne geopolitičke odnose? Koliko su drugi strani investitori zainteresovani za ulaganje na ovim prostorima, koji investitori i za koje oblasti?
Vrhovac: Vrata za ulaganje u Republici Srpskoj otvorena su svima koji žele dobro Republici Srpskoj i njenim građanima, investitorima koji poštuju zakone Republike Srpske, te shodno njima pokreću poslovne aktivnosti i zapošljavaju naše sugrađane. Kada je u pitanju interesovanje drugih stranih investitora, već smo spomenuli interesovanje austrijskih i grčkih investitora. Ali, takođe, imamo interesovanje investitora iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Italije, Njemačke, Kine, Turske, Mađarske... Prije nekoliko dana smo imali sastanak s ambasadorom Kine u BiH i dogovorili određene sastanke s kineskim kompanijama koje su raspoložene za investiranje, kao i aktivnosti u promovisanju Republike Srpske u Kini. Uskoro ćemo imati sastanke s privrednicima i predstavnicima institucija iz oblasti privrede u Turskoj i Njemačkoj. Investitori s kojima smo imali razgovore iskazali su interesovanje za energetski sektor, drvoprerađivački, metalni, prehrambeni, za saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, poljoprivredu, tekstilnu i IKT industriju.
Možete li izdvojiti pet razloga zašto da jedan investitor dođe i ulaže u Republiku Srpsku?
Vrhovac: Mogu i više od pet. To su ljudski resursi, prirodni resursi - vode, šume, poljoprivredno zemljište, rude, minerali... Geostrateški položaj i cijena energenata, odnosno struje i gasa. Pored toga, stimulativna poreska politika i PDV od 17 odsto, porez na dobit 10 odsto, porez na dohodak osam odsto, porez na dividendu nula, neoporezivi dio ličnog dohotka 511 evra, ukupna stopa doprinosa na bruto platu 31 odsto. TU je i povoljan tretman stranih investitora i podrška investitorima putem raznih subvencija i podsticaja.
Kojih pet nedostataka odbija investitore? Na konferenciji Invest Srpska kao nedostaci su spominjani stanje u pravosuđu, zemljišne knjige, spora administracija...
Vrhovac: Svaka država ima svoje prednosti i nedostatke, pa tako i mi. Kod nekih su manje, a kod nekih nešto više izraženi. Upravo naše investicione konferencije postale su događaji na kojima privrednici i predstavnici institucija otvoreno govore o privrednom ambijentu, pa i spomenutim problemima. A IRB na kraju svake investicione konferencije izlazi sa setom zaključaka koje koncipira na osnovu konstruktivnih diskusija i prijedloga svih učesnika, kako bi se oni ugradili u zakonske, programske i strateške dokumente izvršne i zakonodavne vlasti Republike Srspke, s ciljem jačanja naših prednosti i eliminisanja nedostataka. Na koncu svega, svima nam je cilj još bolji zakonski okvir za investicije s operativnom javnom administracijom, kako bismo obezbijedili još više investicija zarad više posla za naše sugrađane, za jači privredni ambijent, a samim tim i jaču Republiku Srpsku.
Koji su planovi IRB-a u idućem periodu, da li će doći do uvođenja novih kreditnih linija ili ukidanja postojećih, može li se više uraditi na podršci privredi?
Vrhovac: Od osnivanja IRB je bio snažan oslonac privredi i stanovništvu Republike Srpske. Uloga i značaj Banke posebno su došli do izražaja u okolnostima nepovoljnih globalnih kretanja iz 2008. i 2009. godine, kao i tokom pandemije koronavirusa koja je donijela niz negativnih ekonomskih posljedica i ozbiljnjih društvenih poremećaja. Međutim, i aktuelna globalna dešavanja i neizvjesnosti dodatno usložnjavaju perspektive privređivanja, što se reflektuje i na domaća poslovno-finansijska kretanja. I u takvim okolnostima, u planu je da IRB nastavi pružati finansijsku podršku koja odgovara razvojnim izazovima Republike Srspke. Banka će nastojati da ponudi odgovore na sve specifične zahtjeve i potrebe privrede i stanovništva, kao što je to i do sada činila.
