Према најновијим подацима Европске конфедерације синдиката, минималне плате међу земљама Европске уније значајно варирају, а Хрватска се налази при дну те листе с минималном бруто платом од 840 евра мјесечно (677 евра нето).
Како пише портал "Дневно.хр", то је понижавајућа вијест за Хрвате која је стигла из Европе.
Иако је дошло до повећања минималне плате у Хрватској, она и даље знатно заостаје за већином земаља ЕУ. То се посебно истиче у поређењу с највишим минималним платама у државама попут Луксембурга, Њемачке, Холандије и Ирске, гдје минимална плата прелази 2.000 евра. На примјер, у Луксембургу минимална плата износи чак 2.571 евро, у Њемачкој 2.151 евро, у Холандији 2.183 евра, а у Ирској 2.146 евра, што радницима у тим земљама омогућава знатно виши животни стандард.
У Француској минимална плата износи 1.767 евра, док је у Шпанији 1.323 евра. На супротном крају љествице налази се Бугарска с најнижом минималном платом унутар ЕУ од свега 477 евра мјесечно.
Повећање минималне плате
У Хрватској се већ дуже расправља о потреби даљњег повећања минималне плате, с обзиром на то да она, иако расте, не прати ритам инфлације и све веће животне трошкове, што додатно оптерећује кућне буџете. Синдикати подржавају повећање минималне плате, али истичу и потребу за подизањем других плата како би се свим радницима омогућио достојанствен живот.
Крешимир Север из Независних хрватских синдиката, коментаришући податке Европске конфедерације синдиката, истакао је да је од минималне плате у Хрватској изразито тешко живјети те да се притом може говорити тек о пуком преживљавању.
“Директива о минималној плати предвиђа да износ минималне плате треба бити довољан за достојанствен живот, а јасно је да минимална плата од 677 евра нето није довољна за то”, рекао је Север, додајући да проблем нису само минималне плате – медијална плата износи 1.134 евра, а просјечна 1.324 евра, што су и даље прениски износи за достојан живот.
Не могу без државне подршке
“Минималну плату углавном примају радници у текстилној и дијелом у прерађивачкој индустрији, који тешко могу преживјети без државне подршке. Али, многе би фирме могле исплаћивати више плате од минималне, али то не чине. У сектору заштитарства, туризма, угоститељства, трговине и градитељства, многи послодавци радницима исплаћују минималну плату, иако би им могли осигурати више”, тврди Север.
У Хрватској чак 870 хиљада људи прима плате у распону од минималне до медијалне, односно између 677 и 1.134 евра.
“Такви људи од тих плата не могу живјети, и ако не нађу боље плаћен посао у Хрватској, отићи ће према западу, гдје је минимална плата знатно виша него код нас. У Њемачкој, на примјер, гдје је минимална плата скоро три пута виша него у Хрватској, трошкови најма су можда нешто виши, али је животни стандард значајно бољи”, нагласио је Север, наводећи послодавце као главне одговорне за такво стање.
“Послодавци увијек тврде да не могу подићи минималне плате јер ће морати отпуштати раднике. Током посљедњих преговора предложили су тек минимално повећање минималне плате, док смо ми из Независних синдиката предложили повећање на 1.093,65 евра. То је конзервативна процјена, али ипак више од приједлога Владе.
На крају је Влада постигла компромис, с којим смо незадовољни и ми и послодавци. Минималну плату требало би знатно подићи, чак и ако неки послодавци не би могли опстати.
"Данас, када Хрватској недостаје радне снаге, радници би лако нашли боље плаћене послове од минималца, који није довољан за достојан живот”, закључио је Север.
