За многе старе заната данас је скоро немогуће пронаћи радника, а за оне које једва и нађу послодавци не жале да "одријеше кесу".
Један од њих је посао бурегџије, који није нимало лак, али за оне који желе да га обављају у Србији плата иде и до 1.800 евра, односно нешто мање од 3.600 КМ.
Иако је Србија, баш као и БиХ, земља позната по буреку, невјероватно је да управо за ово занимање овдје изумире. Све је мање младих који желе да уче стари занат, а за онима који су га већ научили права је помама на тржишту.
Број бурегџија толико је смањен да нимало није необична ситуација да већина њих обавља посао у двије или више пекара.
Да ситуација већ неко вријеме није сјајна показује и чињеница да скоро на свакој пекари која међу својим производима пече и бурек, на вратима има оглас да тражи бурегџију. Неке су тај проблем ријешиле тако што су овај специјалитет избациле из свог асортимана.
Просјечна тепсија бурека у пекарама у Србији има између 1.000 и 1.100 грама овог, званично, предјела. Он се углавном састоји од четири развучене и сложене коре, које су, након што су замијешене, одстојале најмање 3-4 сата. И, у зависности од искуства, спретности и умјешности бурегџије, потребно је утрошити између три и пет минута, а они који га праве у просјеку мјесечно зарађују између 1.500 и 1.800 евра. А опет, ово занимање је и те како у дефициту - пише "инфостуд".
Наћи бурегџију у данашње вријеме није нимало лако и једноставно. Њихов број је толико смањен, а искуства показују да се све мање младих људи одлучује за овај посао.
Они који се опредијеле да живот посвете прављењу бурека углавном су занат учили од неког старијег кроз породичну традицију - рекао је у разговору за сајт "Послови Инфостуд" Марко Драгићевић, потпредсједник Уније пекара Београда и власник пекаре.
Он је објаснио да прављење бурека уопште није једноставан занат и да се не може, попут неких других, научити кроз курс од 240 сати, већ је потребно много више времена.
"Ма, какви курсеви. Бурек сигурно не можете тако да научите да правите. Потребно је најмање шест мјесеци или годину дана да у потпуности савладате све што треба. Неопходно је да осјетите коре под руком, да их покидате у великом броју прије него што направите добар бурек", каже Драгићевић.
Људи који су у овом послу тврде да ово занимање мало кога занима а нарочито нема младих који су спремни да га обављају.
Пракса показује да су у овој индустрији махом старији људи а када се пензионишу или престану са радом, њихово мјесто остаје упражњено и нема ко да их замијени.
Плата бурегџије до 1.800 евра
Та тежина бурегџијског заната не огледа се само у савладавању технике рада, већ и у изузетно физичком напору који изискује.
"Зарада бурегџија може да иде између 1.000 и 1.800 евра мјесечно. Они који би да раде само три до четири сата дневно, на крају мјесеца могу да узму око 50.000-60.000 динара. Много њих ради на два мјеста и то су онда добре зараде. Међутим, посао није лак. Напротив, толико је тежак да ријетко ко дочека пензију 'на буреку'. Махом га сви праве до 50. или 55. године, а онда прелазе на лакша пецива и лиснато тијесто. Потребно је много стајати у мјесту, развлачити коре изнад главе, неопходна је физичка снага и због тога нема много жена који се баве овим послом, иако су оне генерално много спретније са развлачењем кора", каже Драгићевић за "Инфостуд".
Он истиче да зарада варира од тога колико сте умјешни.
