"11,5 miliona maraka direktnih mjera podrške za pšenicu, 500 KM po hektaru, ako na to dodamo dizel gorivo od 75 maraka po hektaru, mi smo ove godine isplatili 14 miliona samo kada je u pitanju pšenica“, kaže pomoćnik ministra za poljoprivredu, prehrambenu industriju i ruralni razvoj Saša Lalić. 

Situacija nije sjajna ni na oglednim poljima banjalučkog Poljoprivrednog fakulteta u Lakatašima, čulo se na manifestaciji Dani polja strnih žita. Pod pšenicom su ove godine imali 34 hektara. 

"Prinosi će biti zadovoljavajući s obzirom na vremenske uslove koji su uticali, jer ozima žita ne podnose velike količine padavina u svim fenofazama razvića. Mi se nadamo prinosima u rangu višegodišnjih prinosa koje ovdje ostvarujemo, a to je šest tona čistog zrna po hektaru pšenice“, rekao je saradnik na Poljoprivrednom fakultetu Borislav Petković. 

Ljudi daju nevjerovatne cifre: Ovo je najskuplja zmija na svijetu

Koje su tajne uzgoja pšenice u Francuskoj, domaćini i ratari su mogli da čuju od profesora i studenata iz ove zemlje. Tamo su prosječni prinosi između osam i 12 tona po hektaru. Ipak, ni francuski ratari ne mogu bez pomoći države. 

"Francuska mnogo pomaže farmerima sa podsticajima bilo da se radi o đubrivu, opremi, traktorima. Imamo sistem koji farmerima dozvoljava da prodaju pšenicu po cijelom svijetu. To im je velika pomoć od države. To je jedna od tajni. Cijena pšenice je oko 300 dolara po toni, a prije operacije u Ukrajini pšenica je koštala 150 dolara po toni“, rekao je nastavnik na Inetrnacionalnom koledžu za poljoprivredu u Onžeu Mišel Vajon. 

Cijena nove pšenice na berzi u Novom Sadu ove sedmice je bila oko 0,30 feninga po kilogramu. Domaći ratari kažu da sa tom cijenom ne mogu da pokriju najskuplju proizvodnju pšenice u posljednjih pola vijeka. Ratari su izračunali da ih je sjetva koštala 45 feninga po kilogramu na rod od pet tona, ali taj rod je ove godine izostao.

Пратите нас и путем Вибера