Цијена једног грама злата прешла је фамозну границу од 100 долара, јер је једна унца овог племенитог метала (31,1 грам) јуче на берзама достигла нови историјски рекорд од чак 3.120 долара.
То у преводу значи да стандардна полуга злата, тешка око 400 унци, односно 12,4 килограма, сада кошта више од 1,2 милиона долара, готово дупло више него прије пет година, када је једна унца коштала 1.517 долара. Ако је неко имао новца и тада купио једну полугу, он је на разлици у цијени успио профитирати невјероватних 600.000 долара, што је вриједност луксузног апартмана у неком од монденских одмаралишта.
Вриједност злата од половине 2022. године константно расте, а повећање је било процентуално највеће у посљедњих 12 мјесеци. У овом периоду овај племенити метал, за којим влада велика потражња, поскупио је за 852 долара, односно 38 одсто, преноси Глас Српске.
Ако ове податке упоредимо са кретањем инфлације и вриједношћу, на примјер, долара, може се лако закључити да је овај племенити метал сигурно уточиште за капитал. Примјера ради, према калкулатору инфлације - укупна стопа инфлације од 2020. до 2025. износила је око 23 одсто, док је раст вриједности злата био далеко већи.
Аналитичари указују да би се овај раст вриједности злата могао наставити током читаве ове, а можда и наредне године, а на шта указују и тренутни показатељи који откривају да је цијена овог племенитог метала само од почетка ове године скочила за 17 одсто. Они процјењују да би његова вриједност током ове године могла достићи 3.200, а можда и 3.500 долара. Када су у питању дугорочне прогнозе, постоје процјене да би злато могло достићи вриједност од 5.000 до 10.000 долара по унци у наредних пет до десет година.
Стручњаци посљедње турбуленције, односно својеврсну златну грозницу објашњавају новим страховима који су се појавили међу инвеститорима, прије свега, због посљедњих економских и трговинских потреса до којих је дошло због одлука америчког предсједника Доналда Трампа да царинама, односно тарифама смањи увоз у САД, те подстакне домаћу производњу, а што би према плановима нове администрације требало да смањи трговински дефицит који је ова земља имала у односу на неке друге државе.
Велики инвеститори, али и централне банке стога купују злато покушавајући да смање ризике, јер се овај племенити метал сматра и доживљава као једно од најсигурнијих финансијских уточишта.
За разлику од ранијих година, када је продавала злато, Централна банка БиХ одлучила је да промијени политику те девизне резерве учини колико-толико сигурнијим. Како је објављено из ове финансијске институције, банка је током прошле године повећала учешће монетарног злата у укупном портфолију девизних резерви и оно тренутно износи нешто више од три одсто. Како су саопштили, ради се о додатне двије тоне које данас вриједе 21,4 милион марака више него када су купљене. На овај начин, како су истакли из ове институције, жели се заштитити од евентуално нових геополитичких, финансијских, али и кредитних ризика. Међутим, да у неком претходном периоду није продавала злато и куповала обвезнице, ЦБ БиХ би се данас могла похвалити далеко бољим финансијским извјештајем.
Највећи купци
Према Свјетском савјету за злато, централне банке купиле су више од 1.000 метричких тона злата током 2024, што је трећа узастопна година значајне куповине и приближно дупло већи износ просјечне годишње куповине у претходној деценији. Тај тренд је настављен и током 2025. Највећи купац у јануару ове године био је Узбекистан који је увећао своје резерве за 8,1 тону. Слиједи Кина са пет и Казахстан 3,8 тона. Пољска је одлучила да купи 3,1 тону злата, Индија 2,8, Чешка 1,7 тона, а Катар 1,3.
