Једино када смо жељели да буде мрак било је у ратним годинама када се знало да је из улице која има струје неко погинуо. Све остале дане и ноћи жељели смо свјетлост. Да упалимо сва могућа свјетла, телевизоре, веш машине, рерне, бојлере, и да се правимо бар да тих неколико сати живимо као сав нормалан свијет. тридесет година касније највећи град Српске је у мраку. Разлог у овом случају није битан. порука, мора бити јасна. Не враћајте нас у прошлост. Не враћајте нас у мрак, вратите нам свјетло.
