Прије 32 године кренуло се у одбрану Добоја. Времена за губљење нема. Хрватске и муслиманске снаге биле су формиране, већ су пред собом уништавали све што је српско. Било је јасно да им Добој не смије пасти у руке. И није, захваљујући онима који су већ тада знали да свој народ морају одбранити.
"Пратили смо ситуацију у самом граду Добоју у ужем градском језгру су биле формиране ћелије зелених беретки, патриотске лиге терориста криминалаца свих осталих који су били против српског народа ми смо њих елиминисали и самим тим ми смо њих сматрали екстремистима и терористима", рекао је Раденко Николић из Удружења бранилаца Града Добој.
Други мај у Добоју, добро памти и Ненад Гојковић. Каже, Добој је тада био блокиран. Створиле се бројне формације и из града се није могло изаћи. Руководство града било је свјесно да се град мора одблокирати, заједно са војском и полицијом то је и учињено.
"Формирале су се војне и мало другачије полицијске формације које су деблокирајући град Добој прешли најдужи пут у рату то је од села Кладари до ријеке Саве који је око 60 km и тиме је град деблокиран и пут коридора и пут спаса за Србију био отворен", рекао је Ненад Гојковић, замјеник начелника ЦЈБ Добој.
Да је Добој био наредна мета било је јасно свима. Злочин је већ био извршен у Сијековицу, Добровољакој, Тузланској колони, циљ је био Добој јер су хрватске и муслиманске војне и паравојне формације имале намјеру да окупирају Добој и споје се са Зеницом. Такав план није им успио.
"Једна позитивна групација људи је одлучила да постави пунктове изнад Добоја, да спријечи могућност да Добој буде узет сви су имали оружје само је било битно ко ће да одређену позицију доћи", рекао је Мико Шкорић.
Управо у Основној школи у добојском насељу Липац коначна одлука је донесена да се у одбрану Добоја креће. И 32 године касније борци су свјесни да је тај потез био кључни за Добој, а касније и за цијелу Републику Српску.
