Већ деценијама у дому Требињке Бојане Бодироге праве се домаћи сокови. Рецепте и начин припреме наслиједила је од својих родитеља, а сада заједно са супругом производе сокове и ликере од органског воћа из њиховог дворишта. Кадуља, вишња, зова и дрењине главни су састојци њених производа.
"Од малих ногу сам гледала своје родитеље како праве сокове, како беру љековите траве. Па сам и ја почела тиме да се бавим. Прво за себе и своју породицу, сви у породицу пијемо чајеве од љековитих трава и пијемо сирупе. Тако сам дошла на идеју зашто не би то још неко пробао и зашто не бих негдје покушала и да продам. Испочетка је то било јако тешко, али сам онда чула са аграрни фонд у Требињу, потписали смо уговор за неке моје сокове, послије и за ликере“, каже Бојана Бодирога.
Каже да сокове прави од кадуље, нане и од зове.
"Такође сам почела да правим сок од дрењина. Ликере исто првим од љековитих трава, од воћа, то комбинујем са вином, румом или ракијом којом коју ми производимо“, додаје Бојана.
Три године Бојана излаже производе у Херцеговачкој кући. Каже, задовољна је сарадњом и продајом и што је квалитет њених сокова препознат и изван граница Српске.
"Имала сам прилике да чујем како је сок од кадуље већ доста људи пробало у Требињу, не само туристи. Чак и у Београд сам слала“, прича Бојана Бодирога.
Са домаћинством Бодирога задовољни су у Аграрном фонду. За првих пет мјесеци Херцеговачка кућа остварила је већи промет у односу на исти период претходне године. Кажу, спремно дочекују предстојећу туристичку сезону.
"Оно што је јако важно јесте да смо ми пружили могућност и шансу свим произвођачима који имају добар производ да га могу понудити и купцима. Промети су већи за 10 одсто него у 2023. година, а она је била рекордна што се тиче пословања Херцеговачке куће“, каже директор Аграрног фонда Веселин Дутина.
Од широке лепезе домаћих традиционалних производа, највише се купују мед, сиреви, сокови, пршут. Међутим, последњих годину дана велико интересовање влада и са природну козметику. Цијене производа у Херцеговачкој кући диктира тржиште.
"Ако се мијења цијена она се мијења према глобалним кретањима. Десет одсто и није нешто претјерано, повећава се и ПДВ давање држави. С обзиром колики труд и рад наши произвођачи улажу“, додаје Дутина.
За седам година постојања, Херцеговачка кућа окупила је више од 130 произвођача аутохтотних херцеговачких производа. Тренутно своје пословнице има у Требињу, Источном Сарајеву, Бањалуци и Београду.
