Хоће ли неко рећи Градоначелнику (Бијељине) из земље чуда да престане сањарити и врати се у бе-ха реалност?
На свом Фејсбук профилу је писао бајке гдје нас позива да му се придружимо у маштању, и у којима је ово, "утопијска држава мултикултуралног карактера у којој браћа Бошњаци долазе широког осмијеха на прославу Дана Републике Српске“. Истог дана је на јави спаљена застава Републике Српске у Зеници, а погрдни коментари од стране бошњачких политичких представника који нам дерогирају право на Дан Републике су се могли чути на све стране.
И није му ово први пут да пише бајке. Током свог не тако давног, и додајмо бесмисленог, марширања ка главном граду Републике Српске, градоначелник се такође дохватио ситуације у БиХ у контексту протеклог рата и садашњег стања. Како би било лијепо да Федерација прихвати Републику Српску, а Српска да прихвати Босну и Херцеговину, гдје сви заједно требамо сјести и радити у интересу свих нас. Да је то написао неко са Запада, неко ко није упознат колико је комплексна и слојевита политичка ситуација у Босни и Херцеговини, рекло би се да је неупућен, али да то напише неко ко води други град по величини у Српској је апсурдно.
Реалност је нажалост врло сурова. Нека градоначелник посјети Твитер профил градоначелнице Сарајева и прочита шта она свакодневно пише, то ће га вратити у бе-ха реалност. За градоначелницу Бењамину Карић постоје Срби злочинци, а Срби жртве не постоје, они се зову “настрадали грађани Сарајева”. Краљ Твртко Котроманић је “босански краљ”, Дан Републике Српске је “датум којим је инициран геноцид”, и тако даље.
Градоначелник наставља о “љепоти у различитости и јединствености” ове државе, када то каже да ли ту мисли и на судије странце из Уставног суда БиХ, који одлучују шта је уставно у НАШОЈ држави, а шта није? Да ли је нормално да земља кандидат за чланство у ЕУ, има стране судије које по правилу гласају у складу са бошњачким? Шта ли градоначелник, који очигледно себе види како сам каже “као предводника који таба стазу промјена у Републици Српској” има да каже на захтјеве бошњачке политичке елите која инсистира на примјени закона у коме се позива на кривичну одговорност свих који негирају геноцид, признавање тзв. државе Косово, наметање непостојеће бе-ха (х)историје у којој су њени грађани српске националности агресори, а средњевијековни краљеви “Босанци”, и десетине других ствари на којима инсистирају наше комшије? Имајући у виду пријем у градској управи Бијељине за Шефика Џаферовић и самозваног високог представника Шмита, упитно је какав би одговор могао бити.
У свом последњем Фејсбук статусу он наставља себи својственом популистичком реториком, и износи нетачан податак да је БиХ земља са највећом стопом незапослености. Земља са највећом стопом незапослености у Европи је Црна Гора 17,4 одсто, а проценат незапослених у БиХ закључно са септембром је износио 13,6 одсто. Иначе, Шпанија има проценат незапослености 11,84 одсто а Грчка 9,4 одсто, обје земље Европске уније. Извор: www.tradingeconomics.com. Када спомиње егзодус становништва, треба рећи да једна Хрватска чији БДП је готово три пута већи од БиХ, такође има проблем са егзодусом становништва. У последњих 10 година, ту државу је напустило око 400.000 становника. И тај проблем није појединачан, нити искључиво економске природе, када говоримо о миграцијама становништва. Добро познати хрватски професор политичких наука Дејан Јовић наводи ријечи Душана Рељића, “одличног познаваоца европских и балканских прилика, да се од момента уласка у ЕУ па до 2020. из нових чланица укупно иселило више од 24 милиона становника”.
Него, нек се градоначелник остави државничких питања, маштања, и почне да се бави својим градом. Или је можда касно за то? Три године су протраћене, буџет за тај период је износио око 200 милиона марака, а резултат свега тога је Зимски корзо и новогодишња расвјета на општини.
“Замислите те дивоте када би се људи смјењивали сваке године, и да сваке године неко може оставити свој печат и дати ново рухо граду”, писало је у једној од његових објава на Фејсбуку. Као да је ово видео игрица Симс, симулација живота, а не град од 100 и нешто хиљада душа.
Када већ спомињемо смјењивање, кад се пробуди, нека му неко каже да има градску менаџерку која не зна шта је њен посао. Али, ко би онда осмислио Зимски корзо, да није ње, не треба бити на крај срца.За крај, односно за почетак краја његовог мандата, да ли треба сумњати у човјека који је толико научио за овај период на функцији градоначелника, “да може држати часове из области права и економије”, како сам каже? Ово већ звучи толико супериорно да подсјећа на још једну видео игру тј. филм. Бржи од метка, снажнији од локомотиве, у стању да успут експресно савлада и економију и право, човјек од челика… Не, није Кларк Кент у питању.
