- Индустрији алата мора бити посвећена посебна пажња и ја сам спреман, ја сам дијете које је одгојено и школовано на ИАТ-у тако да сигурно имам и љубав и вољу и жељу да је задржимо у бољем стању, да је модернизујемо и да свакако учинимо наш симбол заштићеним дуги низ година - каже Лука Петровић.

Петровића је у Управни одбор предложио лично Родољуб Драшковић, већински власник ИАТ-а. Градном на југу су колале приче да је њихов однос вруће-хладно, да није било сарадње али је било свађе због чега је Драшковић више пута дизао сидра из Требиња.

- Никада није било свађе и паметни људи не треба да се свађају, ја мислим да можемо да расправљамо о неким темама и да имамо различите ставове али свађу никада нисмо имали - додаје Петровић.

Цијелу гунгулу око судбине Индустрије алата дигао је управо Драшковић. Од Владе Српске је тражио милионе, пријетио раскидом уговора о приватизацији, стечајем и међународним арбитражама. Влада се није оглашавала.

Све је то највише забринуло раднике и оне који имају своје акције у том предузећу. И једни и други сматрају да фабрика има своју будућност.

Лука Петровић на челу Индустрије алата

- Деведесет одсто робе која се производи иде на инострано тржиште, са овим капацитетом људи завршавамо онолико колико можемо, али то је довољно да послујемо позитивно и да извршавамо све обавезе према држави - каже Бранислав Шпуран, потпредсједник Синдиката ИАТ-а.

- Прошле године је ИАТ имала на задњој Скупштини, што смо разматрали, око 12 милиона прихода, имала 350 радника и имала неку обавезу према спољним сарадницима највише према Свислајону, 22 милиона марака - казао је Здравко Кашиковић, мали акционар у ИАТ-у.

Индустрија алата или чувена фабрика заштитни је знак града на Требишњици.

Постоји пуних седам деценија, некада је овдје плату зарађивало око 4.000 људи данас их је мање од 300.

Пратите нас и путем Вибера