Симеун се у воћарство заљубио као дјечак. Данас је дипломирани инжињер пољопривреде. Производи око 20.000 садница годишње. Све прода. Воћарство, каже, има перспективу, али се рукави, морају засукати.
"Има ту преко 50 сорти различитог воћа, јабуке, шљиве, крушке, трешње, вишње, брескве, бобичасто воће, гођи, јоста и још много тога", каже Симеун Јовичић, дипломирани инжењер пољопривреде из Теслића.
Све се то производи у расаднику на око 40 дунума земље. Симеуну помажу и родитељи. Они су одавно у пензији, али од посла не одустају. Поносни су што је син наставио оно што су они започели.
"На младима свијет остаје. То је његова будућност. Е, сад, како ће, докле ће моћи истрајати, ово је посао који захтјева доста рада, знања, треба и радне снаге, помоћне, данас је то теже, оскудица. Али некако се боримо", каже његов отац Симо Јовичић.
Са свим изазовима, Симеун се, за сада успјешно носи. Љубав према воћарству, уз знање, труд, рад и зној, прича, довела га је до резултата.
"Почетак радног дана је некад у 7, некад у 6, некад у 8, а када је ружно вријеме некад се и одмара. Човјек има неку своју слободу да ради шта жели, али опет сам себе тјера да више ради него што би можда негдје друго. Н: Колико имаш ти година? 28", каже Јовичић.
Јовичићи имају намјеру прије свега да одрже породични посао. Надају се, да би у догледно вријеме могли и проширити воћни расадник.
А производњу ће проширити на украсно биље. У томе породица Јовичић види додатну могућност за проширење породичног бизниса. Надају се да ће и ова производња бити и те како успјешна.
