Владо Дивчић, отац убијене Зорице, прича да је његова ћерка имала само шест и по година када је страдала у насељу Враца. Бол не попушта.
"Шта да вам кажем, бол не престаје. Ништа се није промијенило, сваки дан све теже", поручио је Дивчић.
За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је 11. март. На тај дан 1995. снајперским хицима убијене су десетогодишња Наташа Учур и годину старија Милица Лаловић. Њихове трагичне судбине постале су синоним страдања дјеце на подручју Сарајевско-романијске регије.
"Треба жалити све и једну жртву на овим просторима. Да се треба потрудити, ко год је убијен зато што је невин звао се он Србин, Бошњак или Хрват треба да одговара. И то је једини пут да ову земљу за будуће генерације учинимо сретном", каже Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева.
Свједоци су испричали да у вријеме када су убијене дјевојчице није било ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага. Ово је дан када плаче и тугује цијела Сарајевско-романијска регија.
"Ако имате 120 дјеце која су страдала невино, данас смо се осврнули на ту чињеницу. Дјецу која су се играла пред својим зграда, страдала у вријеме примирја. Дјецу која се нису задесила на неком мјесту која се нису задесила на неком мјесту гдје се дешавало нешто проблематично. Дјецу која су нациљана снајперима и намјерно убијена пред својим зградама онда су то страшни престрашни злочини", каже Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ.
Данас и порука да они који су у посљедњем рату били против Срба треба да признају да су и српска дјеца страдала, па ће се тада лакше доћи до починилаца и опроста.
