Србима повратницима у Федерацији основна људска права још увијек су неостварива.
О борби за достојанствен живот довољно говори и недавни напад на старицу у Возући, насељу познатом по злочинима над цивилима у протеклом рату.
Напади су, причају у завичајном удружењу Завидовићана почели откад су се и вратили, а јасна им је и порука да су непожељни на својим огњиштима.
"Било је покушаја напада на младиће који су се затекли на простору Возуће и ево сад ово. Да не причамо о нападу на имовину и провале у породичне куће и остало, то је посебна прича заиста. 1995. смо протјерани, а онда након тога су почеле да се обијају све куће повратничке на простору Возуће“, каже предсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић.
Оно што је загарантовано самим Уставом за Србе не важи ни у Унско-санском кантону. Срби из Босанског Петровца немају представнике у федералним институцијама. Тешко је омогућити запослење, али и услове за живот, условну путну и водоводну инфраструктуру, а једина помоћ на коју могу да рачунају стиже из Републике Српске и Србије.
"Оно најважније, нисмо у могућности да бирамо своје политичке представнике у Федерацији и из тога се изводе сви наши остали проблеми када су у питању остваривања права. Примјери за то су и ова задња помоћ из Европске уније када су сви пензионери који примају пензије из Републике Српске, а пријављени су у Федерацији, одбијени и одбачени, као што је то право пољопривредника на премије за млијеко“, каже начелник општине Босански Петровац Немања Давидовић.
Западнокрајишке повратничке општине изразито су неразвијене и поред природних ресурса, јер немају право да њима и располажу. Федералне власти, ипак, и дање не чују основне потребе Срба, па нема ни услова за њихов одржив повратак.
"Срби се у сваком аспекту боре за своја права, кренувши од права на имовину, стицања права на говор на матерњем језику. Срби су већином запослени на нивоу локалне самоуправе, дакле у локалним предузећима. Нешто Срба је запослено у кантоналним институцијама. Међутим, тај процес је дуготрајан и тежак“, каже начелник општине Дрвар Душица Рунић.
Општину Дрвар напустило је двије трећине њених становника. Одавно је јасно да проблем није у законима. За српске повратнике у свим општинама најважније је да их федералне власти почну примјењивати.
