Податке о томе које су породице живјеле на подручју Илиџе прије више од 100 година, пронашли смо у школском дневнику из 1917. године, који је спасен од заборава.
Осим занимљивих података о томе како је изгледало тадашње школовање, дневник из времена Аустроугарске показује да је подручје данашње Илиџе било насељено већинским православним становништвом, чак и у времену Турске окупације. Школе су биле наслоњене на вјерске заједнице, а поштована су права свих националних група.
- Имате евиденцију колико је било уписано муслиманске вјероисповјести, римокатоличке, а овдје пише и српско-православне. И видите овдје, што је нама било врло интересантно. Навикнути смо да се оцјењује од 1 до 5. Нема нигдје петице. Ако је неко оцијењен са 1 то је врло добар, нема одличан - рекао је Драган Јововић, директор ОШ "Петар Петровић Његош" Источно Сарајево.
Дневник је израђен веома квалитетно, што је и омогућило да преживи више од вијека. Наставници су писали краснописом, а предмети који су тада били заступљени су: владање, наука о вјери, српско-хрватски језик, рачун, земљопис, краснопис, геометрија, цртање, домаћинство, пјевање, гимнастика и женски ручни рад.
Иако говоримо о тешким временима, изостанака ђака није било много, а разлози су били доста другачији него данас.
Када говоримо о Врелу Босне и Илиџи, породице које проналазимо у дневнику, данас не постоје на овом подручју. Пејић, Тошић, Човић само су нека од презимена којих на подручју Сарајева више нема.
Историчар Лазар Шкобо каже за АТВ да смо постали превише непажљиви према историјским документима који говоре о демографској слици једног подручја.
- Важно је да такве документе чувамо и да чувамо све документе првог реда, поготово у овом хаотичном простору јер они нам дају коријен свих проблема које имамо овдје па на нам дају и одговоре на питања која носе нека нова времена - објашњава Шкобо.
Дневник из 1917. је доказ заступљености ћириличног писма, што смо могли да видимо на свједочанствима тога доба. Краљевина Југославија наставила је да води евиденције по систему Аустроугарске све до 1941. године и формирања усташке НДХ на овим просторима. Тада православце уписују као грко-католике, док се појам Србин нигдје не помиње, што је довољан доказ о природи режима НДХ и политике према Србима у Другом свјетском рату.
