С просјечном старошћу становништва већом од 52 године, по задњем попису, било је “најстарија” општина у БиХ, а данас је та бројка вјеројатно и већа.

“Један показатељ да је то врло стара општина, да не живи пуно младих људи – у цијелој протеклој години рођено је само једно дијете, а умрло је 29 особа”, наводи Диана Мамић, директорка Завода за јавно здравство Кантона 10.

Бројност ученика у већини разреда основне школе је испод педагошких стандарда.

“Ову школску годину су уписана 4 ученика првог разреда. Претходну годину било је мало боље стање – имамо 5 ученика. Сљедеће године исто. Све се врти око тог броја 5-6. За три године, рецимо, ту је мало већа бројка, њих је 9”, истиче Обренка Новак, директор Основне школе Грахово.

И то све под условом да ни једна од тих породица, у потрази за бољим животом, не оде у иностранство, а ту су и одласци због школовања.

“Добар дио младих, кад заврше средњу школу овд‌је, одлази даље на школовање – Бањалука, Београд, Сарајево… Заиста, како ко гд‌је има кога, тамо и одлази. Али она страшна судбина нас је што се не рађа младост, д‌јеца се не рађају”, говори општински начелник Урош Ђуран.

Иако се увијек тешко живјело, кажу, прије десетак година је било боље.

“Било је више народа, боље се живјело, био је већи сточни фонд – сад је то све мање и мање, народ одлази, омладина одлази, нема посла. Највећи проблем је што нема посла, нема запошљавања и млади су присиљени да напусте Босанско Грахово”, објашњава Војка Бенић из МЗ Преодац.

А, и оно мало привредника и занатлија послује у немогућим условима.

“Те своје дневне пазаре што морају да предају у банку – неко носи у Дрвар, неко у Ливно. Да ли то иде сваки дан или сваки други дан – заиста не знам, али Грахову недостаје банка. Нико неће да отвори ту пословницу – нема финансијскога пословања да им се то исплати”, упозорава Ђуран у изјави за ФТВ.

Босанско Грахово је из рата изашло без иједног цијелог крова, разрушени д‌јечји вртић жуди за обновом, а центар града и данас подсјећа на недавну прошлост.

Пратите нас и путем Вибера