Прошло је 32 године од стравичног убиства Ненада Ранкића из Сребренице. Док се они који се сумњиче за његово убиство слободно шетају по свијету, прича о овом злочину не престаје да шокира јавност.
Ранкића су 1992. у селу Чизмићи заробили припадници тзв. Армије БиХ. Мучен је на монструозне начине, а касније је жив запаљен. Око његовог тијела играли су коло и пјевали. Убијен је зато што је Србин.
Шокантне фотографије
Фотографије злочина и више су него шокантне да би биле приказане. Шокантна су и свједочења која откривају ко се то доводи у везу са убиством Ненада Ранкића. Једно од имена је Алмир Бегановић, тренутно настањен у САД-у, тачније у Јути. Друго име је Кемал Мехмедовић који борави у Аустрији.
Срби из Сребренице који годинама чекају правду од Америчке амбасаде у БиХ тражили су изручење Бегановића.
Одговор до данас нису добили. Из Амбасаде су се огласили за медије и лоптицу пребацили на америчко Министарство правде.
- Очигледно да су они заузети послом у Суду и Тужилаштву БиХ јер знамо да они ведре и облаче тим Тужилаштвом. Знамо да су они тутори судијама и тужиоцима БиХ и њима је очигледно приоритет да се баве тим. Да што више Срба ставе у затвор умјесто да се ангажују око података које смо им дали о извјесном Алмиру Бегановићу званом Прцан који је током рата према нашим информацијама, заједно са Кемалом Мехмедовићем, човјеком који је одсијецао српске главе по Подрињу и носио их Насеру Орићу за узврат добијао џак брашна и нешто новца. Дакле они не желе да се баве проналаском Бегановића него нас шаљу на сљедећу адресу, а то је Министарство правде САД-а. Ја се питам чему служи Америчка амбасада у било којој држави или амбасаде уопште. Они су представништво своје државе у нашој земљи. И ми бисмо требали преко њих да се обратимо, међутим очигледно да они бјеже од тога да дају нама информације - каже Бранимир Којић те додаје:
- Фотографије које посједујемо су монструозне и показују колики су они били монструми и шта су радили човјеку који као да је животиња, а не човјек. Јер на такав бруталан начин убити човјека који није имао ни 30 година није ништа друго до монструозност за коју се мора одговарати - истиче Којић.
Мајка убијеног Ненада Ранкића није жељела да говори пред камером. У телефонском разговору поручила је да више не вјерује да ће ико одговарати за злочин. Раније је давала исказ о убиству свог сина. Испричала је оно што ниједна мајка не би требало да доживи.
- Том приликом је од стране ТО Сребреница жив заробљен али како сам ја добила информације, био је лакше рањен. Након пет дана према мојим информацијама, мој син је убијен, а претходно је мучен тако што је жив паљен и од тих повреда је у великим мукама и умро. мој други син Предраг је заједно са Ранкић Живојином крадом ишао ријеком Крижевицом до фабрике акумулатора гдје су непосредно испред фабрике поред обале ријеке примијетили беживотно тијело у ручним колицима. Пошто су претпостављали да је то тијело мог сина Ненада, они су уз помоћ једне жене Ромкиње и њеног мужа, успјели довести колица на територију коју је контролисала ВРС. Том приликом су мој син Предраг и муж Борисав препознали Ненада иако је његово тијело како су ми они рекли, било потпуно унакажено од посљедица паљења, ја лично нисам видјела тијело свог сина јер ми то нико није дозволио али сам након неколико мјесеци од новинара из Велике Британије добила видео снимак на коме се види тијело мог покојног сина Ненада, те да око његовог тијела које је још давало знаке живота Насер Орић игра коло. Ту је такође било више становника села Поточари, а међу којима су поједине жене плакале док су мушкарци вриштали и пјевали - прича Иванка Ранкић, мајка Ненада Ранкића.
У свједочењу Иванке Ранкић које је у посједу Досијеа, откривено је да су информације о починиоцима дали људи блиски команданту тзв. Армије БиХ из Сребренице, Насеру Орићу.
- У јануару 1993. године сам од заробљених припадника ТО Сребреница, а међу којима је био и зет Орић Насера, који ми је лично причао да је мог сина највише мучило лице звано Пицан из Глогове, затим Хасан Мехмети који је био мој комшија, а сада се налази у Тузли, те још једно лице из села Пале, општина Сребреница по имену Кемо. Мучење се огледало у томе што су мог сина палили лампом на плин за летовање, везали су га за шљиву, жива сјекли ножем. То су радили у мјесту Поточари, код фабрике акумулатора - каже Иванка.
2006. године у Братунцу је саслушан још један свједок, Живојин Ранкић. Он је полицији испричао детаље о предаји тијела покојног Ненада Ранкића.
- По сазнању за наведени случај ја, Предраг Ранкић и још два или три човјека, сада се не сјећам који су то људи били, смо послијеподне наведеног дана отишли путањом уз ријеку према Поточарима гдје смо дошли ближе наведеној фабрици акумулатора и из ријеке видјели да се у кругу у колицима налази неко беживотно тијело гдје у том моменту нисмо могли познати да ли је то тијело Ранкић Ненада јер смо од фабрике били удаљени отприлике око 100, 150 метара. Одатле смо такође видјели и већи број муслиманских војника који су били у сивомаслинастим униформама и са пушкама који су ходали по кругу. Тада смо кријући се, вратили у Братунац, гдје је после три-четири дана тијело Ненада Ранкића довезено у колицима и предато Србима на подручју Жутог моста, на линији разграничења. Познато ми је да је тијело Ненада, које је било сво унакажено, довезено у колицима од стране лица ромске националности са којима је предходно постигнут договор у вези допремања тијела - каже свједок, Живојин Ранкић.
Хитно изручење Алмира Бегановића
Након што су из Сребренице послали писмо Мајклу Марфију, на ноге су се подигла и остала удружења проистекла из одбрамбено- отаџбинског рата. Траже хитно изручење Алмира Бегановића.
- Подржавамо тражење и иницијативу за изручење Алмира Бегановића из Америке. Нечувено је да 30 година иза рата и толико година од убиства Ненада Ранкића да до сада нико није питао и процесуирао ко су осумњичени и починиоци таквог гнусног злочина. Знате да је жртва спаљена и мучена на најмонструознији начин. Сумње постоје и докази и људи који то свједоче. Да је то учинио Бегановић. Тражи се његово изручење. Шта та Америка, какву демократију просипа кад се прича само о Србима као злочинцима. А они никада не дају ни рећи да су Бошњаци чинили злочине, а ово је један од стотине злочина које није суд БиХ процесуирао. Оно што мене брине јесте да смо ми већ имали захтјев за изручење једног злочинца из Америке који је мучио жену и када је изручен, дошао је у Суд БиХ у кога ми немамо повјерење. Ако би се и изручио Бегановић питање је како ће га Суд пресудити јер Суду БиХ не вјерујемо ништа за злочине - изјавила је Божица Рајилић, предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске.
- Не само Алмир Бегановић, али он поготово због тога што је учествовао у слободно могу рећи, монструозном убијању, начину који је људском уму незамислив. Једног Србина из Сребренице Ненада Ранкића. Мислим да не само он него и сви они који су чинили злочине из САД-а а и из осталих земаља мислим на европске земље. Сви они који се крију морају бити депортовани у БиХ и морају одговарати за злочине које су починили. Без обзира што је прошло толико година од тих злочина. Ратни злочин не застаријевају. И због тога је покренута читава ова иницијатива упућена према Америчкој амбасади и Марфију да се Бегановић али и сви остали који су учествовали у разним тортурама, мучењима и убијањима српског народа у протеклом рату, превасходно цивила, жена и дјеце, а наравно и бораца Републике Српске врате у БиХ како би били процесуирани - каже Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих лица.
И док се мијешају све што није њихов посао, у Америчкој амбасади овај пут кажу да са случајем Бегановића немају ништа. На адресу су им стигли докази и фотографије унакаженог тијела Ненада Ранкића. Можда би реаговали другачије да није у питању убијени Србин из Сребренице.
- Ово је још један у коме се јасно види однос Запада тј. Америке према српским жртвама и других народа. У овом случају је јасно доказано да је овај човјек учинио злочин и то такав злочин да је, сад сам прије пет минута гледао слике, да је човјек, да су га палили лампом и сјекли му комаде меса. И сада слободно живи у Јути, када се докаже на крају да је починио то, на крају Америка ћути на то, човјек живи. Кад Срби који су процесуирани Америка их исте секунде хвата за све и једног за Сребреницу су по Америци наши људи хватани и испоручивани, кад су њихови људи у питању ту реакције нема. Односно реакција је увијек супротна оној коју очекујемо. Зато сада у овом моменту имамо огроман број српских пресуда а јако мали број пресуда друга два народа - сматра Милован Гагић, предсједник Предсједништва БОРС-а.
- Сасвим сигурно да ми видимо ту велику пристрасност Америчке амбасаде у односу на Србе у БиХ. Они су по њима главни у Републици Српској главни кривци за све. И увијек формално правно декларативно се изјашњавају да су за равноправност да су за уједначен и хармонизован приступ према свим народима у БиХ да раде све у њиховом интересу, а онда видите да то не стоји. Извјесни Бегановић кога предсједник Скупштине организације породица погинулих бораца и несталих цивила оптужује на основу релевантних доказа. Свједоци, фото записи и писани записи говоре да се ради о човјеку који је вршио кривична дјела из подручја ратних злочина. На бруталан начин је мучио Ранкића на крају га убио, по ономе што је доступно, то је чињено из обијести то је чињено из минималне користи, да је српска глава у то вријеме вриједила један џак брашна. Иако је брашно тада било тражен производ али сасвим сигурно, поредити српску главу са врећом брашна је морбидно, монструозно - наглашава Слободан Жупљанин, предсједник Организације старјешина ВРС.
Врећа брашна за српску главу, на ове страшне ријечи међународна заједница зажмирила је више пута. На подручју Сребренице гинули су и Срби. Од Ненада Ранкића па до неколико хиљада жртава у селима око Сребренице и Братунца. У селу Кравица на Божић 1993. године свирепо су убијани и мучени српски цивили. Припаднике тзв. Армије БиХ у масакр је тада повео Насер Орић који слободно живи у БИХ.
