Непокошена трава, смеће, ишаран и оштећен споменик. То је данас спомен комплекс Шушњар у Санском Мосту, мјесто на коме су усташе починиле стравичан злочин.
Од Огњене Марије до Илиндана 1941. године, на том мјесту убијено је око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Све је зарасло до непрепознатљивости.
Колико је заправо запостављен и запуштен спомен-комплекс у Шушњару код Санског Моста најбоље говори ова слика – трава је изникла преко једног метра.
У општини Сански Мост рекли су да се обратимо Комуналном предузећу из кога одговор нисмо добили. Помињали су захтјев за информацијом који смо послали али одговор нисмо добили.
Претходне три године њихов посао уређења и кошења урадила је група људи из Оштре Луке. Међу њима је и Душко Дошеновић који је и покретао те акције. Каже да су небројено пута звали комунално предузеће али су увијек добијали исти одговор – немају довољно људи и пара да се уреди спомен комплекс.
"Покушаћемо да очистимо комплекс јер будемо ли чекали на услуге... Да уредимо спомен подручје", каже Дошеновић в.д. начелника општине Оштра Лука.
Сулудо је да годинама у Санском Мосту немају ама баш никога, а ни пара, да макар покосе траву на Шушњару. И то показује какав је однос локалне власти према том српском стратишту. Једне године је нека жена која живи у близини чак прала тепих на спомен плочи. Свједочења о страхотама Срба из Санског Моста не блиједе док спомен-комплекс годинама не личи на мјесто које се нашло на листи националних споменика БиХ.
"Ту је мој наставник покојни Милан Грубјеша доведен на стријељање са 12 година... И рекао му не устај", прича Ратко Инђић.
"Ја једноставно лично дођем ради њих, ради споменика, али сам згрожена, нема то да стари раде", каже Јелена Инђић.
Ово је велика срамота локалне власти у Санском Мосту. Да се траже изговори како се не може покосити трава је чак и безобразно јер није да се само сада догодило па да им човјек и опрости.
Што се њих, изгледа, тиче, ова трава би могла да прекрије чак и споменик. Међутим, ништа не може да прекрије сјећање на злочине који су овдје почињени али ни срамоту због оваквог односа према мјесту на коме је почињен један од најмонструознијих злочина над Србима у Другом свјетском рату.