Марко Зелинчевић, вјештак економиста, изјавио је у Окружном суду у Бањалуци да зворничка "Енерголинија" није испуњавала услове да од Инвестиционо-развојне банке Републике Српске добије било какав кредит!
Зелинчевић је саслушан као вјештак тужилаштва на суђењу бившем предсједнику Владе РС Александру Џомбићу, оптуженом за злоупотребу службеног положаја у вези са додјелом кредита од 19,4 милиона КМ "Енерголинији". Суђење је настављено послије шестомјесечне паузе, а тужилац Раденко Јанковић је у финишу најавио је да би до краја поступка могло доћи до измјене оптужнице, не прецизирајући у којим дијеловима.
Најављена измјена оптужнице
"Кредитна способност "Енерголиније" није правилно утврђена. На основу финансијских показатеља то друштво није могло да изврши све обавезе према кредиту, чак ни из стечајне масе", рекао је вјештак Зелинчевић.
Појаснио је да ни фирма "Алусил" није испуњавала услове да буде јемац кредиту, јер су спорне 2011. године били у губитку од 246.221 КМ.
"Фирма која хоће да буде јемац, мора пословати позитивно", рекао је вјештак.
Иначе службе у ИРБ, које су обрађивале захтјеве за кредит "Енерголиније", прво су процјениле да се може додјелити кредит од 2 милиона КМ. Касније је "мали кредитни одбор" дао препоруку "великом кредитном одбору" да се додијели износ од 6,24 КМ, да би на крају било исплаћено 19,4 милиона.
"На основу економских показатеља, није им се могао одобрити ни тај кредит од два милиона КМ", истакао је Зелинчевић, појашњавајући да хипотетички "Енерголинија" уопште не би могла радити да су обавезе по кредиту одједном наплаћене.
”Алумина није могла бити јемац”
На питање тужиоца Јанковића вјештак је оцјенио да у периоду 2010. и 2011. године, када се доносила одлука о спорном кредиту ни "Алумина" није могла бити јемац за кредит.
"Не може бити јемац за кредит онај ко није способан да га врати. Нормативно то није регулисано, али у пракси важи за све банке. Јер не може неко гарантовати да ће вратити кредит, ако није кредитно способан. Нису постојали услови да "Енерголинија" добије било какав кредит", истакао је Зелинчевић.
У унакрсном испитивању Џомбићев бранилац Зоран Бубић је указивао Зелинчевићу да ИРБ РС није класична банка. Навео је и да се налаз вјештака тужилаштва слаже с налазом који је урадио вјештак одбране Александар Чолић, али да су мишљења потпуно различита.
То се, како је навео, посебно односи на процјену кредитне способности "Енерголиније", јер је вјештак одбране прихватио мишљење кредитне службе ИРБ, да се може додијелити кредит од 6,24 милиона.
Кредитна способност била нула
"Мишљења сам да ти услови нису били довољни да се испуни услов за додјеливање кредита. Њихова способност је била нула", поновио је вјештак.
Бубић га је "пецнуо" наводећи да и тамо раде економски стручњаци. Питао је зашто онда постоје јемци, те секундарни инструменти плаћања, наводећи да се став вјештака ”коси са здравом логиком", али Зелинчевић од свог става није одступао.
Вјештак није промијенио мишљење ни након помена о увођењу нових начина обезбјеђења кредита попут судужника, некретнина, али и тога што је "Енерголинија" одређено вријеме враћала кредит.
"Јесте текла исплата, али са закашњењем. Рокови нису испоштовани, створене су потешкоће у пословању. Да је дошло до некретнина, поставља се питање како би та фирма уопште радила", рекао је Зелинчевић.
Као "кец из рукава" Бубић је извукао чињеницу да се додјели спорног кредита није противила ни Европска инвестициона банка (ЕИБ), али вјештакa то није фасцинирало и свој став није мијењао:
"Са становишта економских показатеља, није било услова за давање кредита. Не знам зашто је ЕИБ дао сагласност и то не могу коментарисати", понављао је Зелинчевић.
”Нико не даје паре на лијепе очи”
У цијелу расправу се укључио и предсједник судског вијећа Драган Улетиловић. Судија и бранилац на моменте су упорно инсистирали на истој ствари, мијењајући питања, али вјештак ни тада није одступао.
У једном тренутку Улетиловић је чак рекао: "Па, нико не даје паре на лијепе очи". Током расправе чак је констатовао да су одређене фирме "у бољој кондицији, а неке у слабијој", те да зато постоје јемци "ако запне". Али, вјештак је остао при свом ставу, објашњавајући да без обзира на све услове који су се на крају нашли у уговору о кредиту, тражилац кредита није испуњавао услове.
На помен изградње котла, нову производњу, те намјену да се кредит искористи за промјену енергента у самој "Алумини" вјештак је истакао да су у ИРБ РС и у процјени за будућност пословања зворничких фирми били "преоптимистични".
Приговор и ”надвјештачење”
Одбрана је приговорила исказу вјештака, тражећи да се на наредном рочишту поново испита вјештак одбране Александар Чолић, како би се изјаснио о налазу и мишљењу вјештака тужилаштва. Спомињала се чак и могућност тражења "надвјештачења", односно трећег независног вјештака којег би ангажовао суд.
Суђење се наставља 11. октобра.
Подсјетимо, кредит "Енерголинији” исплаћен је 31. маја 2012. и у оптужници се наводи да је око 10,6 милиона употребљено за инвестицију за коју су средства тражена (изградња котла), док је остатак изнесен из БиХ. "Енерголинија" је обавезе по кредиту исплаћивала до новембра 2012. године, након чега је плаћање преузела "Алумина", која је рате уплаћивала до 31. децембра 2014. године, а да враћање главнице још није ни почело. Кредит до данас није враћен, рате је престала плаћати и "Алумина", која је била судужник, а укупни дуг износи 24.170.510 КМ. Пресудом Окружног привредног суда у Бијељини "Алумина" је била ослобођена обавезе плаћања кредита, али је ту одлуку у међувремену укинуо Виши привредни суд у Бањалуци.
