Током истраге убиства двогодишње Данке Илић испитано је више од 20 сведока, а у тужилаштву су, осим окривљених и свједока саслушани и оштећени, односно родитељи девојчице као оштећени.
Медији су објавили детаљан исказ Данкине мајке Иване Илић, а у тужилаштву је опширан исказ дао и отац девојчице Милош Илић.
Данкин отац је у тужилаштву саслушан 17. априла и испричао да је 26. марта, који је за његову ћерку био кобан, био на послу и радио на терену у мјесту Слатина, као и да је знао да његова супруга Ивана треба да иде до Општине како би провјерила нешто за дјечији додатак и да мисли да је то било око 10 сати. Он је рекао да не зна у које вријеме га је супруга позвала да му каже да ће са дјецом да иде у Бањско Поље како би дјецу извела да се играју.
„Она је тамо живјела док јој мајка није умрла. Не знам тачно годину када је умрла јер Ивана и ја тада нисмо били заједно. Око 13.10 сати супруга ми је послала слике дјеце како се играју. Дјеца су била поред аута, иза појате у Бањском Пољу и мислим да су на свим сликама били ћерка и син. Око 13.40 ме је звала, плакала је и викала да нема Данке, а ја сам питао како нема Данке. Рекла је да је узимала флашицу из аутомобила да да сину да пије воде и да Данке, када се окренула, није било. Рекао сам јој да позове полицију и одмах сам из Слатине кренуо ка Бањском Пољу“, испричао је Милош Илић у тужилаштву, пише Телеграф.
Срео окривљене за убиство
Он је објаснио да му је супруга фотографије деце слала на месинџер и да их има у телефону, да их чува. Рекао је да не зна колико је брзо стигао до Бањског Поља јер није возач, нема возачку дозволу, па га је довезао колега службеним возилом "рено клио".
„Дошли смо до Улице војводе Радомира Путника, гдје се налази кућа Иванине породице и у њој смо наишли на аутомобил 'фијат панда'. Колега је зауставио возило, спустио је прозор и обојица смо питали да ли су видјели дјевојчицу у маслинасто зеленој јакници, са везаном косицом. И један и други су одговорили да је нису видјели. Нисам видио да ли возило има ознаку "Водовод", мислим да су задња стакла возила била затамњена и да је човјек који је возио био сијед и проћелав, а да је сувозач био просијед старији човек, тако ми је изгледало“, додао је.
Подсјетимо, окривљени Драгијевић и Јанковић су у свим својим исказима испричали да су срели човјека у аутомобилу који их је зауставио и питао да ли су видјели дјевојчицу.
Испричао је да су били под адреналином и да су наставили ка кући испред које се његова супруга играла са дјецом и да је тамо видио супругу и сина, као и да му је супруга рекла нема Данке.
„Рекао сам јој да остане са сином, а да ћу ја да тражим Данку. Ивана је рекла да је тражила дијете по дворишту, а ја сам наставио даље. Убрзо је дошла полицијска патрола, а онда и појачање и забранили су нам да се крећемо јер су они кренули у потрагу за Данком. Ивана ми је сутрадан рекла да је видјела два човјека да стоје код капије, да гледају нешто у дворишту. Није ми рекла да је видјела ишта осим људи. Учествовао сам у потрази све док ми полиција није рекла да сједимо у дворишту како не бисмо ометали потрагу јер су довели псе“, испричао је Милош.
Описао каква је била Данка
Он је испричао да је Данка спавала са њим у соби и да је дјевојчица, када је он отишао на посао, спавала. Рекао је да је Данка била повучено дијете и да је највише била везана за брата.
„Не одвајам дјецу, али ми је кћеркица за нијансу дража. Од првог дана спавам са њом у соби. Вољела је да има цуцлу и розе ћебенце. Проходала је са годину дана, имала је ситан ход. За мене је била зврк, вољела је све да види, да се мува, да се провлачи испод столице и стола, да се пење на кревет, полицу, реша своје играчке. Није причала, али је знала да промрмља мама и бата. Рукице је држала спојене и вољела је да тапше. Увијек смо слободно вријеме користили да изађемо са дјецом да се играју лоптом. Дан прије него што се све десило смо били у Зоолошком врту у Јагодини. Нисам примјетио да она слободно хоће код других људи, чак ни код моје мајке која је највише чува. Некада је хтјела код ње, а некада није“, додао је отац дјевојчице.
Испричао је и да су дјецу углавном чували његови родитељи, а да су их, када његови родитељи не могу да их чувају, водили у Брестовац код Иванине снаје. Додао је и да је Данка имала проблем да, кад се заплаче и изгуби ваздух, изгуби свијест, да су је водили љекарима у Бору и Београду и да су тамо рекли да је то нормално код мале дјеце и да не би требало да се понови, али да се то поновило више пута.
„За то њено стање смо послије добили лијекове у Београду и кад год се то деси користили смо лијек у чепићима. Тог дана је дијете било здраво, нормално је спавала. Знала је да заспи касно ноћу, али је спавала и преко дана сат до сат и по времена. Није имала контакт са животињама, не знам да ли их је вољела. Вољела је да се пење на успоне, није плакала када се уплаши и једино се плашила цртаног филма, ако јој се нешто не свиђа. Није реаговала на буку у солитеру због грађевинских радова, али је реаговала на вику у стану. По неравном терену је ходала спорије, а ако падне одмах би устала и наставила да хода“, испричао је Милош.
Он је истакао да његова супруга и он нису имали непријатеље, да је имао непријатности мјесец и по дана раније испред банке због паркинг простора, као и да имају нормалан брак, да су добро чували дјецу и да су добри родитељи, као и да очекују да добију још једног сина.
„Осумњичене не познајем и никада их нисам видио“, рекао је и додатно описао изглед свог дјетета.
