Шверц у Херцеговини има дугу али и богату историју. Шверцовало се свашта, дуван, кафа, алкохол, стока, цигарете, дрога па чак и људи. Поднебље југа је баш за то и погодно, на тромеђи је, границе су близу. Херцеговина је на рути криминала. Досије овај пут пролази путевима шверцера цигарета.
Територија коју покрива Полицијска управа Требиње простире се отприлике на око 4000 километара квадратних. Дужина границе са Црном Гором је 147 километара, на њој је пет граничних прелаза. На званичне прелазе мало који шверцер би се одлучио. Зато полицији нису промакли они споредни.
“Осим званичних међународних граничних прелаза оперативним радом и радом на терену идентификовали смо и 61 нелегалан прелаз, као што је овај овдје. Главна проблематика што се тиче шверца била је на територији општине Билећа гдје је највећи број оваквих прелаза, идентификованo је укупно око 33. Само поднебље као и конфигурација терена додатно отежава рад полицијских службеника а ово поднебље се налази на такозваној балканској рути шверца“, изјавио је Александар Зиројевић, шеф Одсјека за криминалне групе у ПУ Требиње.
А балканска рута шверца на далеко је познати, била је и прометна, некима плодоносна. Дио руте кроз Херцеговину није стварао муке само чуварима реда на југу него и онима који су обављали нелегалне радње.
Кроз херцеговачки крш и преко ових брда није лако па су се шверцери сналазили на свакакве начине, неки су цигаре превозили теренским возилима, неки уз помоћ коња и волова а неки су пакете носили и на својим леђима.
Они са пакетима цигарета на леђима најслабија су карика овог криминалног ланца који је баш на њима најчешће и пуцао. У селима око Билеће коњи су били најдраже животиње, Гачани су преферирали волове који би у пару вукли запрежна кола. Но ипак врлетима су најчешће крстарили џипови и некадашњи војни камиони. Инспектор Александар Зиројевић за Досије открива детаље шверца.
„Цигарете су се проналазиле на разним мјестима, од стандардног поступања приликом претреса кућа, станова, возила помоћних објеката такође и претресима магацина трговачких радњи и магацина предузећа. Осим тога, цигарете су проналажене у шумама у близини пограничног појаса гдје су биле прекривене опалим лишћем и на тај начин замаскиране али и у украденим возилима, возилима са оштећеним бројевима шасије како би се на тај начин избјегла идентификација возача и власника истих. Сам превоз цигарета се одвијао исто на разне начине, имали смо заплијене у камионима, испод дрвета за огрев у шлеперима. Једна од запљена је карактеристична била је у Гацку гдје смо цигарете пронашли у хладњачи која је била облијепљена лажним наљепницама познатог бренда месне индустрије. Идентификовани су случајеви пребацивања цигарета шумским путевима и стазама уз помоћ домаћих животиња“, објашњава нам Зиројевић.
Цигара је било и у аутобусима и то оним који су саобраћали на међународној линији. Шверцовали су возачи и кондуктери, шверцовали су и бендови, музичари су цигаретама пунили звучнике. У експанзији овог шверца почетком 2000-их пакете цигарета је носио ко је стигао. Зиројевић открива и колико је криминалних група господарило врлетима.
Опширније у прилогу из емисије „Досије“.
