Више од мјесец дана породица и јавност немају информације од бх. институција или компаније Мета, која руководи друштвеним мрежама, зашто је готово четири сата видео убиства Низаме Хећимовић из Градачца био доступан на Инстаграму, иако су посљедице његовог гледања озбиљне и дугорочне.
Риад Сендић је 11. августа на профилу Нермина Сулејмановића, који је живио с његовом родицом Низамом Хећимовић, погледао снимак у нади да ће разувјерити мајку да је убијена.
"Након што сам видео одгледао, изашао сам из собе и потврдио сам мами својој: 'Јесте, убио ју је'", присјећа се Сендић.
Снимак је био доступан дуже од три сата, упркос бројним пријавама записа и Сулејмановићевог профила од корисника мреже, а и сама потрага за њим је трајала сатима и окончана је тек након што је себи одузео живот на напуштеној фарми.
Због чланова породице и пријатеља који нису гледали снимак, Риад, који је одрастао са Низамом, свакодневно посвећује вријеме да упозори породицу на мјеста на којима су се њене фотографије и снимак наново објављивали и дијелили.
Истовремено, он апелује и на људе који су снимак дијелили из добре намјере да укажу на пропусте, да то не раде.
"Ја сам послије тога био шокиран, нисам вјеровао ономе што сам видио. Било је момената када сам одлазио у своју собу, лежао у фетус положају на кревету и плакао, десетак-петнаест секунди, па се онда саберем и устанем, поново миран изађем из собе пред мајку", говори Сендић за "Детектор" о посљедицама које је на њега оставио снимак.
По процедурама, уколико алгоритми сами не уклоне садржај, снимак може пријавити било који полицајац компанији која води Инстаграм, али након што за то добије одобрење од Тужилаштва.
Из компаније Мета су изразили саучешће породици и навели да су уклонили снимак и остале који величају починиоца, али нису пристали на захтјев "Детектора" за интервју.
Захтјев су одбили и Министарство унутрашњих послова Тузланског кантона и Управа полиције Градачац, уз образложење да је истрага у току и да су сви подаци и налази у Тужилаштву Тузланског кантона.
Ко је одговоран за уклањање снимка
Инспектор у Одјељењу за борбу против компјутерског криминала Федералне управе полиције (ФУП) Саша Петровић за "Детектор" је објаснио да су процедуре уклањања видеа јасно прописане и казао да су сви службеници, након што виде садржај, дужни обавијестити Тужилаштво, које ће донијети одлуку о провођењу истраге и наредби за уклањање.
"Људски фактор је са ове стране, ко је могао брже реаговати да се уклони то, нек други утврде. Према мом мишљењу, не знам, могло је брже. Знам кад сам ја добио информацију, десетак минута од контактирања администратора директно снимак је уклоњен", рекао је Петровић појаснивши да је био на годишњем одмору када се убиство десило.
Он је објаснио и да полицајци имају право тражити уклањање садржаја у случајевима када постоји опасност по живот и тијело, те да постоје и друге правне процедуре којима се ти подаци прибављају, путем замолница за пружање међународне правне помоћи за кориштење у кривичним поступцима.
"Ми ћемо увијек бити корак иза криминалаца јер ми морамо испоштовати законске процедуре", казао је он.
И без пријаве, алгоритми друштвених мрежа би такве садржаје требали сами препознати и спријечити њихову објаву.
Саша Мрдовић, професор на Електротехничком факултету Универзитета у Сарајеву, рекао је да вјештачком интелигенцијом и техничким рјешењима непримјерен садржај мора бити препознат.
"Све више имате могућност да софтвер прегледа видео и закључи шта је садржај видеа", казао је он додавши да и даље постоји неријешено питање разлике између фикције и реалности.
Компанија Мета је отпуштањем великог броја радника смањила могућност адекватног надзора садржаја и комуникације са земљама у којима су уочени пропусти, сматра Феђа Куленовић, виши асистент Катедре за информацијске науке Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву.
"Од тих 60.000 запосленика, врло мали број ради на модерацији. Доста се ослања на вјештачку интелигенцију, која прави више штете него користи. У том смислу и ми можемо рећи да је дуго требало времена Мети да реагује на овакву ситуацију", објаснио је он описујући како је тешко вјештачкој интелигенцији објаснити разлику између филма и стварности, док је у овом случају постојала и језичка баријера.
Информације да су се снимци чували дуго доступним због лакше истраге, идентификације локације или помагача нико до данас није демантовао.
Петровић је рекао да су постојале ситуације у којима намјерно задрже дуже снимак доступним.
"Неки снимак уз сагласност тужиоца можда и пустимо 15-20 минута да бисмо прибавили нека друга обиљежја, да бисмо покушали на неке друге начине идентификовати локацију. Некад се пусти да траје дуже, да бисмо видјели гдје се лице налази или нека друга лица, зависи од истраге до истраге", казао је он објашњавајући да се снимци убиства, злостављања дјеце и слична кривична дјела одмах уклањају.
Како заштитити грађане у онлине простору
У случајевима када су потребни подаци о идентитету или локацији корисника друштвених мрежа или уклањању неприхватљивих садржаја, полицијске агенције преко ФУП-а имају остварену комуникацију с компанијом Мета, али повратни одговори могу потрајати због временске разлике, језичке баријере или положаја администратора и модератора с којим комуницирају.
Куленовић сматра да је БиХ због тога потребна директнија сарадња, подсјећајући на поступања сусједне Србије, која је тражила од компаније Мета да уведе канцеларију представништва у Србији.
"БиХ као држава, као и све државе у свијету, треба да уведе позицију особе која се бави односом не само с Метом него и са свим тим биг тецх компанијама", рекао је Куленовић.
Он је објаснио да није довољна реакција полицијских агенција у случајевима повреде кривичног закона и приликом изузимања одређених доказа за поступак јер је неопходно спријечити овакве појаве у будућности.
"Полицијска реакција је реактивна, она није проактивна и она не може бити проактивна, осим у неким случајевима. А само законодавна власт на неки начин може увести овакве опције које ће ипак смањити могућност да дође до оваквих случајева, дакле до брже реакције, до измјене некаквих политика саме Мете у том случају", појаснио је он.
Професор Мрдовић сматра да је Босни и Херцеговини неопходан јединствен центар или агенција која се бави заштитом сигурности информација која би, између осталог, контролисала и ширење непримјерених и нетачних информација.
"Један примјер тога – ЦЕРТ, односно центар који реагује на сигурносне инциденте. Јер се ово може сматрати сигурносним инцидентом. Ми у БиХ имамо неколико таквих центара, али су још увијек неповезани и већина становништва не зна за њих, то би могао бити један од путева централизације, односно успостављања инфраструктуре која би омогућила бржу реакцију на било какву врсту сигурносних инцидената", казао је он.
"Детектор" је раније писао да је БиХ и даље једина држава на Западном Балкану која нема државну стратегију за сајбер сигурност. Недостаје и цијели низ докумената које је потребно ускладити са законодавством Европске уније (ЕУ) и формирање Тима за одговор на рачунарске инциденте (ЦЕРТ).
"Овај примјер, Градачац… Заборавиће се за 10-15 дана, као и све остало претходно, а не знам јесмо ли научили као систем било шта, поуку из овог", рекао је Петровић изражавајући лично незадовољство.
Осим убиства Низаме, с којом је имао малољетну кћерку, Сулејмановић је уживо најавио, а потом и убио још двије особе и неколико их ранио у градићу на обронцима Мајевице.
