Мајка Немање Стевановића, који је 4. маја прошле године убијен у масакру код Младеновца, први пут је данас, од када јој је син убијен испричала шта се догађало од када је сазнала за пуцњаву.
Она претходно није свједочила у тужилаштву, а данас је на суђењу Урошу Блажићу испричала детаље. У сузама, она је испричала потресне детаље, како је њен покојни син Немања Стевановић био жив када је дошла у Равни гај гдје се десио масакр.
Њено свједочење преносимо у потпуности:
"Дан као и сваки дан. Немања долази са посла и одлази преко пута да коси. Придружује му се Лазар, они ту завршавају тај посао. Улази, тушира се и каже сестри: 'Ја ћу да идем до Равног Гаја да средимо мало испред споменика', пошто су хтјели да прославе Ђурђевдан. А и покојни Марко је постао ујак, па су хтјели све да обиљеже. Он је отишао својим колима и рекао је Теодори, када тата дође узми ауто и дођи до Равног Гаја. Отишао је, Теодора је отишла послије неких 3, 4 сата. Муж и ја смо сједили. Он је заспао, ја сам гледала ТВ и у једном тренутку ми је зазвонио телефон негдје око 23.05, назвала ме је Марјана Стевановић, мајка од повријеђене Анђеле, рекла ми је: "Мирјана, дођи хитно, побили су нам дјецу".
.webp)
Ја и муж смо истог момента кренули до врата, на вратима је био Милан, пок. Лазара отац, сјели смо у ауто и отишли. Тамо је био хаос. Доста полиције. Прво што сам видјела је Влада, Петров отац, који се удара по глави. Улазим у тај дио гдје је споменик и видим Ацу који у наручју држи дијете. И видим Немању како лежи. Прилазим му и хватам га за шаку, видим да је сломљена. Нигдје крви нигдје нисам видјела. Рекла сам му сине молим те, буди свјестан свега. Рекао ми је, 'хоћу мајка'. У том тренутку мени Марјана долази и каже нема нам женске дјеце. (плаче све вријеме).
Долази Хитна помоћ. Прије тога су мој муж и Милан ухватили Лазара и отишли до кола да га ставе у ауто да га возе у Хитну. Ја све вријеме зовем Теодору која је недоступна. Хитна убацује Немању у Хитну, он почиње да кида инфузију. Отац улази унутра и каже му: 'Немој сине, хоће да ти помогну, биће све у реду', он је одмахнуо руком и рекао му је: 'Нема тата ништа од мене'. У једном тренутку зовем брата мога јер ми је Марјана рекла да су Анђелу одвезли за Београд и кажем му да оде хитно у УЦ или Драгишу Мишовић да види да Теодора негдје није, не знајући шта се дешавало у Дубони.
.webp)
Он одлази, мени звони телефон. Јавља ми се Теодора. Онако непрекидно: 'Је л добро Немања', ја кажем добро је, само је погођен у ногу. Муж ми је послије рекао да је имао 7 метака у себи. Ми нисмо имали ауто, јер је ауто којим је дошао Немања био паркиран уз сам споменик. Одвезли су нас до Дубоне. Налазимо Теодору. Враћамо се у Орашје, ту нам комшија даје ауто. Одлазимо у УЦ, тамо тек креће агонија. Нико ништа не говори. УЦ празан. Моје дијете је ушло свјесно у болницу, налазим му патику испред врата УЦ, узимам је и ништа. Прозивају нас једне по једне родитеље да нам саопште. То је то".
