Након што је аустријска, европска и свјетска јавност сазнала да је изборни побједник недјељних парламентарних избора у Аустрији контроверзни популиста крајње деснице Слободарске партије (ФПО) Херберт Кикл (56), који користи НС (националсоцијалистички) жаргон и чија политика, као тврде посматрачи, веома блиска оној руског предсједника Владимира Путина и мађарског премијера Виктора Орбана, многи су се питали ко је заправо Кикл и куда жели да одведе Аустрију? У којој од данас поново дувају неки радикално десни популистички вјетрови.
Херберт Кикл, главни протагониста садашњег заокрета Аустрије удесно, ка маргинама десног спектра, чију је странку (ФПО) подржала скоро трећина бирачког тијела (око 29 одсто), рођен је 1968. године у Филаху у аустријској покрајини Корушка. Одрастао је у радничком насељу Радентеин. Оба родитеља су били фабрички радници и зато, како увијек понавља, "има велики респект према радницима", који тешко физички раде, зарађујући за живот.
Уписао је две студије на Универзитету у Бечу, студиј филозофије и историје, а затим новинарство и политичке науке. Међутим, нигдје у његовој биографији не пише да ли је нешто од тога завршио. На чело ФПО дошао је у јуну 2021. са 88 одсто гласова и уз шкргутање зуба појединих партијских колега, којима се не свиђа Киклово не бирање метода да дође до циља. Од децембра 2017. до 2. маја 2019. био је министар унутрашњих послова у тадашњој влади Народне странке (ОВП) и крајње десничарске Слободарске партије (ФПО) канцелара Себастијана Курца. Односно, први екстремни десничар у аустријској влади послије Другог свјетског рата. Све до корупционашке афере "Ибица", када га је Курц натјерао да поднесе оставку, што му никада није опростио.
Након тога, Кикл се учврстио у аустријском парламенту као шеф Слободне странке (ФПО). Дакле, има довољно политичког искуства, које је све вријеме зналачки користио, стрпљиво плетећи, миц по миц, паукову мрежу како би поновно дошао на власт.
И зато су недјељни избори, на много начина, тренутак истине за Аустријанце. Многи од њих виде "спаситеља демократског поретка" у елоквентном и лукавом популисти, премазаном свим бојама. И не смета их што сам себе у националсоцијалистичком жаргону познатом из Хитлеровог времена назива "народним канцеларом".
Својим порукама "Аустрија Аустријанцима", "затворити границе и гарантовати сигурност", "тврђава" Аустрија, непропусну за егзотичне мигранте, азиланте и политички ислам, као и најавом борбе против естаблишмента и непотизма у владајућим структурама, очигледно је успио да хипнотише аустријске бираче. Поготово поруком у којој тражи потпуни СТОП за азиланте, како би се приближио бирачима, којима је доста тих криминалних имигранта који силују жене, нигдје не раде, проваљују, краду и воде уличне ратове.
А ту су још и страхови од исламистичких напада, које је Беч, нажалост, већ искусио уживо. И све то је очито дозлогрдило дјелу аустријског бирачког тијела, које муче поскупљења и напредна инфлација, посљедице пандемије короне итд. Као што се види по броју гласова у гласачким кутијама, лукави Кикл је вјешто капитализовао све изражене страхове аустријских грађана за будућност Аустрије, корак по корак, прво кроз успон ФПО, а затим и до изборне побједе. Побједа која би могла бити Пирова, ако нико не буде желео да прави коалицију са Киклом, како су то већ најавили лидери свих аустријских политичких партија.
Ситуација је опасна, у овим кризним временима. Антиевропска и ксенофобична крајња десница се поново враћа, и то изненађујуће снажно. Већ јуче, послије проглашења побједника, неки од две трећине оних који нису гласали за Кикла забринуто су питали да ли предсједник државе или неко други може да спријечи Кикла да постане канцелар. У страху од "Орбанизације Аустрије", јер је Кикл често говорио да му је Виктор Орбан узор, као и опасност од њеног претварања у проруску "тврђаву" у срцу Европе.
Сада, што се тиче ФПО, на потезу је најјача политичка снага у земљи, аустријски предсједник Александер Ван дер Белен. У сваком случају, недјељна (не)очекивана побједа крајње десничарске Партије слободе (ФПО) и њеног лидера Херберта Кикла, који је такође склон теоријама завере попут оне старе о лијечењу ковида антипаразитским лијеком за коње, и најновије да Свјетска здравствена организација дјелује као "нова свјетска влада", удар је не само на Брисел већ и на све оне који се боре против екстремних политика у Европи, без обзира са ког политичког спектра долазе, преноси "Мондо".
