Комшије које живе у близини кафане "Велестово" са сузама причају о томе шта је подстакло Аца Мартиновића да започне масакр у ком је убио 12 особа, а потом извршио самоубиство.
Комшиница Љиља, тик испред кафане, прича за Курир како је изгледало кобно вече.
- Ја живим изнад дома здравља, који се налази у близини. Те вечери нисам чула пуцње, чула сам и видјела само ватрогасна кола која пролазе испод мог стана. Убрзо сам видјела и кола Хитне помоћи, а када су кренули да износе мртве, знала сам да је посриједи велика мука. Полицију нисам чула, нити видјела нигдје, и понављам све оно што су моји суграђани рекли, Ацо је слободно убијао - рекла је Љиља.
Љиља је добро познавала Аца Мартиновића и испричала појединости о злочинцу.
- Тешко је у овом тренутку да превалим преко уста, али Ацо је некад био добар човјек и сјајан умјетник. Ја сам га знала као педантног мајстора, лимара, увијек тачног. Сви су код њега на поправку довозили возила. Као човјек био је тих, дјеловао је бистро и интелигентно. Био је вансеријски сликар. Ево, у кући ми и даље стоји окачена слика Острога коју је насликао Ацо Мартиновић, која је освештана. Његову макету Цетињског манастира наручио је лично митрополит Амфилохије - причаЉиља.
Како каже, у тренутку злочина, он сигурно није био при себи.
- Када је убио своје рођаке, са којима се мој син блиско дружио, сигурно није био при себи. Да убије дјецу, своју дјецу, условно речено, то сигурно не би урадио. У том тренутку, то није био Ацо Мартиновић, то је био човјек у ког је ушао сам ђаво - завршава Љиља кроз плач.
Њен суграђанин дека Миломир, с тугом и невјерицом прича о масакру који се догодио првог дана нове 2025. године.
Миломир, на прагу девете деценије, живи прекопута кафеа „Велестово“, у ком је Ацо Мартиновић започео масакр убивши четворо људи.
- Овде сам свакодневно пио кафу раније. Никад никаквих кавги ту није било. Слабије видим, па нисам сигуран да ли сам икада примијетио убицу, али ту су све сједели фини момци, мјесто је било пријатно, ушушкано, тик уз цркву. Морам признати да првог јануара ништа нисам чуо, и боље што нисам чуо. Туга, људи моји, туга. Поби човјек онолике људе - испричао је Миломир и заплакао.
Данас ће на Цетињу и у околним мјестима бити сахрањено седморо убијених у крвавом пиру Аце Мартиновића.
