"Нада нас још једино одржава. Све се надамо, као, да ће се јави, али за сада још нема ништа. Човјек се нада све док нема негативних вијести. Познајући га какав је, не вјерујемо да би дигао руку на себе. Не вјерујемо ни да би отишао од куће па да се не јавља."
Овим ријечима почиње исповијест Синиша Ђорђевић, отац фармацеута Милана Ђорђевића (41) из Ниша који је нестао је на данашњи дан прије тачно четири мјесеца на Сувој планини. Његов аутомобил пронађен је 10. јуна закључан на Бојаниним водама али не и било какав траг који би расветлио његову судбину.
Интензивна потрага за Миланом започета је од дана његовог нестанка, полиција, припадници Горске службе спасавања, жандармерија, рођаци, пријатељи и планинари претражили су сваки педаљ ове планине километрима унаоколо од мјеста нестанка али од Милана четврти мјесец нема – ни трага ни гласа.
Синиша каже да се надају да је Милан можда ипак у неком манастиру па су се обратили за помоћ Српској православној цркви.
- Наш свештеник је писао епархији нишкој која се обратила Светом синоду СПЦ да се провјери да ли је Милан можда у неком манастиру. Само да знамо да ли је жив и да ли га има уопште у тим манастирима. Комплетан одговор још нисмо добили. Јесу се јавили неки манастири али нису још сви одговорили. То нам је највећа нада. Отишао је без пасоша, личне карте, без икаквих докумената. Гдје год тако да оде, нигдје не би могао ништа да ради – каже Синиша.
Он каже да на мјесту нестанка нису нађени никакви трагови који би указали да се на том мјесту одиграо било какав нежељени догађај.
- Из полиције кажу да нема крви, да нема трагова да се десио неки сукоб, него све је уредно. У колима су били телефони на мјесту, није био неки неред. Нису видјели да има трагова да се десио неки криминални, противзаконити чин. Послије претраге на Бојаниним водама један инспектор је био задужен потрагу, да прати ситуацију. Гледали су камере у селу, у Студени, кола која су долазила и која су се враћала, па су позивали возаче да виде да ли су мјештани или неко други, да некако повежу то. Онда су провјеравали у аутобусима камере, да виде да ли има неког или да ли је он пошао аутобусом када је он ставио кола. Лаптоп, телефоне, све су прегледали, ништа није било, ништа сумњиво каже - прича Синиша.
Миланов отац каже да буквално нема никаквих трагова о његовом нестанку и да је то што га траже у манастиру само њихова претпоставка и опција коју провјеравају, која није поткрепљена никаквим доказом.
Нешто нас вуче на Суву планину
- Није нам то једина нада, ми се надамо, чак и да није ту, да је жив. Човјек се нада све док нема негативних вијести. Ја и старији син с времена на вријеме одемо до Бојаниних вода, тамо погледамо мјеста. Јер то је огроман простора Сува планина. Полиција је гледала оно што им је сумњиво гдје претпостављају гдје би могао да буде, те врхове, околину, бунаре, викендице које су биле закључане. Али ми смо на примјер ишли још даље даље тамо према манастиру Вета, према том дијелу гдје претпостављамо да нису били. Нешто нас вуче у тај крај, право да вам кажем, тамо се десио тај је догађај непријатан, али опет нешто нам не да мира, нешто нас треба да с времена на вријеме, на 10 до 15 дана, одемо тамо – објашњава Синиша.
Не би дигао руку на себе
Синиша каже је Милан не би могао да једноставно оде и нестане без трага, нити да би могао да дигне руку на себе.
