На суђењу бившем команданту Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифу Дудаковићу и припадницима овог корпуса за злочине над српским борцима и цивилима у више крајишких општина 1995. године, свједок Тужилаштва БиХ Влатко Вукобрат испричао је да је током повлачења са групом сабораца из Дрвара, након продора Хрватске војске, видио да гори пумпа у Петровцу, те да су наишли на мртвог Митра Јевтића, који је имао три прострелне ране.
Вукобрат је рекао да су се након пробоја Хрватске војске, 13. септембра, 1995. године са положаја код Дрвара повлачили путем АВНОЈ-а.
"Тек тада нам је било јасно да је Пети корпус у Петровцу", додао је свједок, те навео да су се извлачили углавном шумом.
Он је рекао да војску нису уочили, али да су понегдје видјели дим и народ да пролази, те да се чуо и покоји пуцањ.
Вукобрат је одбрани потврдио да је након 13. септембра владао хаос и да су била дејства НАТО авијације и Хрватске војске, као и да су на положајима код Дрвара били у додиру са хрватском војском и да су борбе биле још од децембра 1994. године.
На сугестију браниоца да је цивилно становништво бјежало од Хрватске војске, Вукобрат је рекао да је то познато.
Свједок Тужилаштва Вукица Вучковић испричала је да је живјела у селу Рисовац, док је њен супруг Жељо Новаковић био на ратишту, те да је она са двоје дјеце и свекрвом морала да напусти то подручје 14. септембра 1995. године.
Она је навела да је у септембру, 1995. године морала да напусти кућу у Босанском Петровцу.
"Тако нам је јављено. Неки човјек је дошао и рекао да мора да се напусти", рекла је Вучковићева.
Она је рекла да је тада сазнала и то да је њен супруг настрадао, те додала да га је посљедњи пут видјела 8. септембра, а након што је отишла из Петровца, у Дервенти је чула да је страдао са неколико сабораца.
Према њеним ријечима, од Ратка Илића, који је тада био с њеним супругом и другима, чула је да су кренули према једној кући у којој су видјели свјетло и да јој је рекао да он није пошао према тој кући, те да је чуо пуцњеве.
Вучковићева је додала да је тијело њеног супруга ексхумирано 1997. у мјесту Крњеуша у Босанском Петровцу, а да га је идентификовао његов брат, којем је рекла шта је имао на себи од гардеробе.
На питања браниоца Бајре Авдића, Вучковићева је рекла да не зна да ли је рађена ДНК анализа посмртних остатака.
Адвокат Ифет Ферагет је навео да не зна на коју се тачку оптужнице односи свједочење Вучковићеве и да у чињеничном опису нема њеног супруга.
Свједок Божидар Мајкић, који је живио на подручју Санског Моста и био ангажован као возач при војсци, присјетио се да је стање било опасно и да је 10. октобра, 1995. године накратко свратио кући и разговарао са супругом.
"Рекао сам ако буде народ ишао да иде и спасава себе и дијете", присјетио се Мајкић, те испричао да је прије тога разговарао са оцем Милетом /1928/, али да је он био категоричан да неће напустити кућу.
Он је навео да је послије сазнао да је његов отац пронађен мртав испред штале, преноси Бирн.
Бранилац Асим Црналић рекао је да докази Тужилаштва показују да отац свједока није убијен, а Тужилац Маријана Чобовић истакла је да је отац свједока ексхумиран из масовне гробнице.
Дудаковићу и осталим припадницима Петог корпуса суди се за злочине почињене на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, укључујући убиства више од 300 лица, прогоне и уништење вјерских објеката.
Осим Дудаковићу суди се Санелу Шабићу, Ибрахиму Шиљедићу, Сафету Салихагићу, Адису Зјакићу, Реџепу Злојићу, Самиру Солаковићу, Фатмиру Муратовићу, Мухарему Алешевићу, Хусеину Балагићу, Едину Домазету, Ејубу Кожењићу, Ибрахиму Надаревићу и Саиду Мујићу.
Суђење ће бити настављено 30. септембра.
