Основни суд у Бањалуци донио је пресуду којом је, због апсолутне застаре, одбијена оптужба против криминалистичких техничара ПУ Бањалука Микице Маријанца и Зорана Бошњака за спречавање доказивања у случају покојног Давида Драгичевића!
Изрицање пресуде обиљежило је емотивно обраћање судије Радмиле Медаковић која је, ризикујући да буде кажњена, узела слободу да јавности критички образложи шта је све утицало на ”пропаст” овог, али и многих других предмета.
Као главни разлог апострофирала је ”играње” законодавца са измјенама Кривичног законика Републике Српске, али и лицемјерство које је, према њеним ријечима, исказао Окружни суд у Бањалуци као другостепени орган.
Појаснила је да су судови дужни да примјењују закон који је важио у вријеме извршења кривичног дјела или закон који је најблажи за починиоца, у случају када је закон једном или више пута мијењан.
Законодавац три пута мијењао период застаре
”Како би свима било јасно, морам нагласити да се законодавац поиграо са овим кривичним дјелом и у кратком периоду, од свега неколико година, је три пута мијењао термине који се тичу застаре. По закону из 2017. године релативна наступа послије три, а апсолутна послије шест година, што је овдје случај. Претходно законско рјешење је наводило релативну застару након пет, а апсолутну послије 10 година. Тренутно је на снази закон из 2021. године по којем релативна застара кривичног гоњења наступа након 10, а апсолутна након 20 година”, истакла је Медаковић.
Она каже да су таквим поступањем законодавца судови доведени у ситуацију да им предмети ”пропадају” самом измјеном закона.
Пропале стотине предмета
”Створена је неповољна ситуација за судове и правна несигурност и неизвјесност за странке”, рекла је Медаковић.
Она каже да је у јавности примјетила нападе на првостепени суд у смислу одуговлачења поступка, као и приписивање одређених етикета.
”Суд нема могућност да у јавности укаже на посљедице које могу наступити. Иако није популарно и ризикујући посљедице с којима би се могла суочити, морам указати на поступање другостепеног суда. Закон о кривичном поступку јасно каже шта то другостепени суд може радити по жалби. Између осталог пресуду може укинути или одредити одржавање претреса пред другостепеним судом”, каже Медаковић.
Она каже да је раније постојала одредба да се пред другостепеним судом мора одржати претрес уколико је већ једном укинуо пресуду првостепеног суда. Међутим, та одредба је брисана из закона 2021. године и Медаковић сматра да би она морала бити враћена у ЗКП.
”Покушали нас натерати да мислимо туђом главом”
”Окружни суд Бањалука је имао прилику и могућност да одреди претрес пред другостепеним судом, али то нису учинили. Покушао је нас да натјера да ”мислимо туђом главом”. Ја никога не могу огласити кривим ако за то немам доказе! Од када је та одредба укинута, ниједан претрес није одржан пред другостепеним судом и поступци трају по пет до седам година. То ствара неизвјесност и правну несигурност, а свхра те одредбе је била управо да се то спријечи”, истакла је Медаковић.
Нагласила је да је лицемјерно то што је Окружни суд 13. децембра 2023. године по други пут укинуо ослобађајућу пресуду Маријанцу и Бошњаку, иако су, како каже, итекако били свјесни и знали да застара наступа 25. марта 2024. године и да је немогуће да до тога не дође. Увјерена је да до застаре не би дошло да је претрес одржан пред другостепеним судом.
Непоправљива ситуација
”Примјетила сам и да је Окружно јавно тужилаштво Бањалука на својој веб страници објавило саопштење у којем са себе скидају одговорност за тренутну ситуацију и застару кривичног гоњења у овом предмету. Подсјетићу вас да тужилаштво у три наврата није ни дошло на претрес, наводећи да немају тужиоца. Пред странкама, јавности и медијима три пута нису послали тужиоца на суђење”, указала је Медаковић.
Додала је да је правдање тужилаштва доживјела као покушај ”пребацивања лоптице” на првостепени суд.
”Ситуација у којој се предмет нашао је непоправљива!”, рекла је Медаковић, која је иначе предсједник Кривичног одјељења Основног суда у Бањалуци.
Овако је текао ток предмета
Подсјетимо, Маријанцу и Бошњаку на терет је стављено да су у отпад бацили гаће - боксерице које су 25. марта 2018. године, након обдукције, скинуте с тијела Давида Драгичевића и пребачене у депозит ПУ Бањалука у просторију за сушење предмета, одакле су нестале. То су, како се наводи у оптужници, учинили у намјери да спријече или отежају доказивање евентуалних биолошких трагова.
Оптужница је потврђена у септембру 2018. године, а у јануару 2022. године обојица су првостепено ослобођени кривице. Након жалбеног поступка Окружни суд Бањалука је укинуо првостепену пресуду и предмет вратио на ново суђење Основном суду. У поновљеном поступку поново су, у недостатку доказа, ослобођени кривице у мају 2023. године. Ту пресуду је 13. децембра 2023. поново укинуо Окружни суд.
У укинутим пресудама Медаковић је наводила да током суђења тужилаштво није доказало наводе оптужнице. Истицала је да је задатак суда био да тај конкретни предмет извуче из контекста цјелокупног случаја Драгичевић, те да суди искључо по наводима из предметне оптужнице. Сматрала је да у предмету уопште нису испуњена законска обиљежја бића кривичног дјела које је крим техничарима стављено на терет. Ту се, прије свега, мислило на умишљај.