Јасна Мркоњић из Тузле правоснажно је осуђена на 14 година затвора због убиства сестре И.Џ. коју је удавила у јулу 2021. године у тузланском приградском насељу Добрња и то након што је несретној жени позлило.
Наиме, Врховни суд Федерације Босне и Херцеговине одбио је као неосновану жалбу кантоналног тужилаштва из Тузле, а жалбу одбране оптужене дјелимично уважио па је пресуду Кантоналног суда у Тузли преиначио у одлуци о казни.
Иначе је ранијом пресудом она била осуђена на 20 година.
Према оптужници она је дошла до куће у којој живи њена сестра јер ју је претходно назвао сестрић и јавио да је жена веома узнемирена и да се не осјећа добро.
Након што је члановима породице рекла да је она ту и да ће је спасити, да није потребна хитна помоћ и да изађу из куће, сестри је сјела на стомак, рукама затварала уста и притискала врат па је дошло до гушења.
Кобног дана, након што је И.Џ. клањала, почела је узнемирено трчати по кући узвикујућу "Алах,Алах", те излазити напоље. Њен малољетни син покушао је смирити, па је позвао тетку да дође јер мајка није добро и не зна шта да ради.
Када је дошла ухватила је И.Џ. за рамена, увукла у ходник, гурајући је спустила исту на под у лежећи положај и сјела јој на стомак, док јој је чувала ноге рукама, а жена је покушавала да се отргне од ње и изађе напоље.
Када је син рекао да се зове Хитна помоћ тетка му је река "хитна не треба, ја сам ту за њу, ја знам шта јој је, ја ћу је спасити, не треба хитна, ни нико".
Несрећна жена се и даље отимала и говорила "пустите ме напоље, пустите ме умријећу", а потом су је, када се мало примирила, изнијели вани и полегли на плочице испред улазних врата.
Оптужена јој је сјела на стомак и рекла њеном сину да донесе воду и да јој сипа у уста, што је овај и урадио, мислећи да помаже својој мајци иако јој се вода из уста враћала на нос и уста помијешана са крвљу и крвавим комадима.
Уплашен је питао: "Јеси ли звала дједа и баку. Де да ја назовем од друга и хитну помоћ", на што му је оптужена одговорила "Иду, звала сам, кренули су", иако то није учинила, те је рекла "Не треба хитна помоћ, ја сам за њу ту, знам шта јој је".
Потом је назвао друга који живи преко пута куће и дао му број дједа и баке и рекао да их назове да дођу, а када се поново вратио видио је да оптужена скида прстен са своје руке који гура И. Џ. у уста као да га прогута, а њој је ишла крв из уста.
Поново је тражила од малољетника да сипа воду мајци у уста што је овај и учинио, мислећи да тако помаже па је тражила да је и он мало стисне по стомаку "Стисни да изађе крв, све ће проћи".
Он је мало стиснуо јер га је било страх и није знао о чему се ради, док је за то вријеме Ј. М. сједећи и даље на сестрином стомаку стезала и притискала рукама по врату из све снаге у више наврата, говорећи да то ради да изађе крв.
Када су дошли дјед и бака К.К. и К.Ш. нена је рекла "Немој тако, видиш да не даје знаке живота, на што је ова одговорила, "Знам ја шта радим, биће све то добро, немојте се мијешати".
К.Ш. је рекла "Зовите хитну", па је син поново позвао свог друга и рекао му да зове хитну, а они су по доласку констатовали смрт жене.
