Kompanije za uzgoj, lov i preradu morske ribe bivšeg hrvatskog generala i haškog optuženika Ante Gotovine ostvarile su prošle godine rast poslovnih prihoda.
Prema pisanju Jutarnjeg lista, najveća od njih, zadarski "Cromaris" poznata po uzgoju orade i brancina, imala je prihode od 94 miliona evra, što je 15 odsto više nego 2021. godine. Neto dobit iznosila je dva miliona evra i bila je veća za čak 54 odsto. U toj firmi, prema pisanju zagrebačkog dnevnika, danas radi oko 500 ljudi, čija je prosječna neto plata prošle godine iznosila oko 1.210 evra, što je za oko 40 evra manje nego 2021. godine.
Druga ribarska kompanija "Sardina Postira" s Brača, imala je promet od 32,5 miliona evra, što je čak 73 odsto više nego godinu ranije. Istovremeno, dobit je iznosila 3,2 miliona evra. Ova firma ima oko 340 zaposlenih s prosječnom platom od 721 evra mjesečno, što je samo 20-ak evra više nego godinu ranije.
Firma "Pelagos" je prošle godine ostvarila 17 miliona evra prihoda (rast od 19 odsto), kao i 2,3 miliona evra dobiti (105 procenata više). Zapošljava oko 130 radnika čija je prosječna neto plata 1.003 evra (oko 100 evra više nego 2021.).
Četvrta je Podravkina fabrika ribe Mirna Rovinj s prihodom od 12 miliona evra (rast od 19 odsto), ali i gubitkom od 1,8 miliona evra. Zapošljava oko 220 radnika, što je 11 odsto više, a prosječna je neto plata bila je veća za 30 evra i iznosila oko 1.005 evra.
Na petom mjestu je Mardešić iz Salija s prihodom od 8,3 milona evra, što je rast od 22 odsto i neto dobiti od 373.000 evra (24 odsto više). Mardešić zapošljava 90 radnika, čija je prosječna plata prošle godine bila 729 evra (oko 80 evra više).
U vlasništvu bivšeg hrvatskog generala su i manji pogoni za preradu ribe, poput firme "Canicula'' na području Muća koja je lani imala 2,9 milona evra i 220.000 evra dobiti.
Kako navodi hrvatski list, prerada ribe, pogotovo sardine, iziskuje dosta radne snage, po pravilu slabije plaćene. Zato je u posljednje vrijeme veliki problem pronaći dovoljan broj ljudi za takav posao, pa sve češće rade stranci.
Bivši general Vojske Republike Hrvatske Ante Gotovina, protiv koga je Haški sud podigao optužnicu 2001, tereteći ga za planiranje etničkog čišćenja, ratne zločine protiv srpskih civila i njihove imovine tokom i nakon operacije "Oluja" 1995, kao i za učešće u zločinačkom poduhvatu, od podizanja optužnice bio je u bjekstvu, a uhapšen je u decembru 2005. na Kanarskim ostrvima. U prvostepenoj presudi, 2011, Gotovina je osuđen na 24 godine zatvora, da bi u konačnoj, drugostepenoj presudi 2012, bio oslobođen svih optužbi.
