Осумњичени за двоструко убиство брата и сестре, Јована (60) и Миленке Маџгаљ (69), Бјелопољац Алија Балијагић (65) прије готово три деценије побјегао је из затвора у Спужу, али су надлежни ћутали о томе.
То је за "Вијести“ испричао некадашњи чувар спушког затвора Дражен Бољевић, а његове наводе потврдио је још један бивши радник затвора.
Бољевић тврди да је Алија Балијагић тада за два дана успио да се домогне падина Бјеласице, гдје му се и изгубио траг.
"Алија Балијагић је 1997. године био у затвору у Спужу. Издржавао је неку од казни због крађа, или разбојништава. Тада је било другачије у затвору и готово сви осуђеници били су радног ангажовани, па и он. Усред бијела дана побјегао је из радионице Казнено-поправног дома. Тог дана побјегла су четири затвореника. Он, још један Бјелопољац и двојица Никшићана“, тврди Бољевић.
Балијагић је у бхекству од 25. октобра, а до синоћ нико од надлежних није објелоданио да је прије више од четврт вијека наводно побјегао из затвора. Ако су тврдње Бољевића и његовог некадашњег колеге тачне, за шта "Вијести" синоћ нису успјеле да добију потврду од извора из безбједносних служби, нејасно је да ли надлежни нису знали за “подухват” осумњиченог за двоструко убиство, или су га прећутали.
Извјесно је, међутим, да би информација о бјекству из затвора морала да буде саставни дио досијеа човјека који је иза решетака провео готово четири деценије…
Бољевић прича да се о бјекствима из затвора тада ћутало, те тврди да је са четворицом колега самоиницијативно кренуо у потрагу након што је Балијагић побјегао из затвора.
“Нас тројица одлучили смо да помогнемо двојици колега у чијој смјени се то догодило. Дакле, самоиницијативно смо за њим трагали Р. С., И. М., Ж. К., Д. Р. (имена позната редакцији) и ја”, казао је он.
Најсигурније тамо се осјећа тамо гдје је одрастао
Наводи да су првобитно од осуђеника добили податке који су им могли помоћи – да се Балијагић најсигурније осјећа у околини мјеста гдје је одрастао – Бијелог Поља, или надомак Фоче гдје се, наводно, својевремено крио.
“Рекли су нам да ће сигурно кренути ка Бијелом Пољу. Провјеравали смо аутомобиле, аутобусе и возове који су ишли ка сјеверу, а онда смо нас петорица смо пошли да га тражимо. Били смо наоружани само пиштољима. Изашли смо из воза на Слијепач Мосту и пошли у беспуће за Балијагићем. На обронцима Бјеласице срели смо коњаника који нам је рекао да је срео човјека који одговара нашем опису, али нас и упозорио да се морамо чувати, јер носи пушку. Дошли смо до објекта у ком се наводно крио, али смо, по казивању, закаснили – нисмо га нашли. То је човјек који не стаје. Он је за тако кратак период стигао до Бјеласице и ми смо му били на трагу, а сада се уз комплетан систем који омогућава лоцирање не може пронаћи”, казао је Бољевић.
Објаснио је да тада нису пронашли Балијагића, већ да је ухапшен знатно касније.
Двојац из Никшића који је побјегао истог дана ухапшен је након неколико дана, а четврти, Бјелопољац, према његовим информацијама, домогао се Турске.
Бољевић се присјећа да је Балијагић тада побјегао на прелазу љета у јесен.
“Иако их је четворица побјегло, они су се раздвојили одмах након што су довољно замакли. Вјерујем да је Балијагић најсигурнији био у себе када је сам и да није никоме ни дозволио да иде са њим. Ми смо имали податак да се крио у неком селу близу Фоче…”, казао је он.
Додао је да је Балијагић у затвору био повучен и послушан, али да је ријеч о непредвидивој особи.
Одговарајући на питања “Вијести” да ли је ико одговарао због бјекства, казао је да није нико.
“За бјекство нико није одговарао, само су неки поднијели оставке, а врло брзо су биле и смјене… На томе се све завршило”, рекао је.
