Аустроугари су пописом становништва утврдили да Дубровчани 1890. године нису знали за постојање хрватског језика.
Тврди ово портал Борба.ме, у осврту на изјаву Ивана Анушића, хрватског министра одбране, који је како наводе, током викенд боравка у Црној Гори цитирао Алојзија Степинца да "сваки камен у Боки Которској говори хрватски".
"И не само да житељи Дубровника (који деценијама припада Хрватској) нису познавали основе хрватског језика, већ је њих 87 одсто као свој матерњи језик означило српски", наводи се у тексту овог портала, пише Независне.
Како даље наводе, према подацима које је скупила Аустроугарска држава, а који се могу видјети у броју „Календара Дубровника“( који је изашао 1897. године, а за наредну 1898. годину), на дан 31. децембра 1890. године од укупно 11.177 становника Дубровника (са насељима Груж-Лапад, Бргат Горњи, Бргат Доњи, Грбавац, Мартиновићи, Макоше, Буићи, Петрача, Челопеци, Чибача, Брашина, Завреље, Солине и Плат) њих 9.713 се изјаснило да говори српским језиком. Италијанским је причало 716, мађарским 384, њемачким 285, чешким 52, словенским 19, пољским 6 и руским два становника Дубровника.
Према истом попису, треба додати да је у Дубровнику 1890. године живјело 10.327 католика, 546 православаца, 221 евангелиста, 79 Јевреја, два мухамеданаца и један унијат.
"Календар „Дубровник“ штампан је на латиници и бавио се књижевношћу, историјом, културом и политиком, а уређивао га је (период: 1897-1903) Антун Фабрис (1864-1904), дубровачки Србин католик. Сарадници Фабрису на календару „Дубровник“ били су многи тамошњи угледни Срби католици: Андра Мурат, дум Иван Стојановић (1829-1900), Марко Цар (1859-1953), Вид Вулетић Вукасовић (1853-1933)…", додаје портал Борба.ме, који је уз текст објавио и фотографију којом илуструје своје тврдње.
