Негативни природни прираштај у Црној Гори ће се наставити и угрозиће основну биолошку будућност земље, упозорио је професор Универзитета Црне Горе Мирослав Додеровић и додао да је зато неопходно предузети мјере на нивоу општина и државе.
Мјере, према његовим ријечима, подразумевају помоћ младим брачним паровима, породицама са дјецом породицама које због здравствених разлога не могу да добију дјецу.
"Треба да успоставимо политике које ће подстаћи опоравак друштва кад је у питању демографија и природни прираштај“, казао је Додеровић за подгоричке Вијести.
Попис становништва, чији резултати су саопштени јуче у Подгорици, показао је да је просјечна старост црногорског становништва 39,7 година, а најдубља демографска старост - становништво је старије од 43 године, што је забиљежено у чак девет црногорских општина.
Поређења ради, само једна општина - Плужине, имала је такву демографску слику на попису из 2011. године.
Дубока демографска старост (просјечна старост становништва је између 40 и 43 године) забиљежена је у осам општина. У преосталих осам општина забиљежена је демографска старост - просјечна старост становништва од 35 до 39 година.
"То је један апсолутни проблем када је Црна Гора у питању, то значи да је наталитет у опадању, да млади имају жељу и напуштају своју домицилну земљу и своју државу у великој мјери“, казао је Вијестима руководилац студијског програма за социологију на Филозофском факултету УЦГ Владимир Бакрач.
Према његовим ријечима, у већини земаља свијета демографски проблем је старост становништва, али и да је то показао попис становништва у Црној Гори.
Он сматра и да су Црној Гори хитно потребне мјере које би смањиле интензитет исељавања.
"Оне треба да буду усмјерене према групи становништва која нам је најинтересантнија, а то су млади. Када заврше образовање, треба да добију одговарајући посао, а који је и адекватно плаћен. Ученике и студенте треба усмјерити на стицање оних вјештина и способности који су потребне у будућим занимањима за које су и добро плаћени. Ово значи да сваки привредни сектор у Црној Гори годишње губи огроман број младих људи, њихову снагу, вјештине, креативност и таленте, који су неопходни за напредовање цијелог сектора. Млади људи се најлакше и прилагођавају промјенама, увођењу нових технологија и слично, што је прави замајац за пораст продуктивности“, навео је професор Додеровић.
