Упркос поскупљењима и инфлацији, у Црној Гори расте штедња грађана, који у банкама имају укупно 2,65 милијарди евра, што је 15 одсто више него лане.
Подаци Централне банке показују да је четвртина укупних депозита у власништву странаца, а само грађани на рачунима у банкама имају укупно 2,65 милијарди евра.
"У односу на исти упоредни период 2022. године када су износили две милијарде 322,9 милиона евра. У овој години депозити грађана остварују раст од 331,4 милиона евра или 14,27 одсто. Краткорочни депозити, чине 90,11 одсто, док дугорочни депозити чине 9,89 одсто укупних депозита у систему”, каже за ТВЦГ Јован Марковић, из Централне банке Црне Горе.
Велико повjерење грађана да новац чувају у банкама не прати и раст каматних стопа на штедњу.
И док су каматне стопе на кредите у односу на прошлу годину порасле, на штедњу су пале. Тако банке у просјеку узимају 6,47 одсто камате када дају новац, док је свега 0,24 одсто када ви дајете њима, наводи РТЦГ,
Такав однос каматних стопа у Удружењу банака правдају структуром депозита и тврде да је зарада од штедње много већа од просјечних приноса.
"82 одсто укупних депозита представљају депозити по виђењу гдје немате никакаве каматне стопе односно каматног приноса. То вам потпуно мијења слику, јер на годишњем нивоу у Црној Гори на црногорским банкама можете да добијете до три одсто прихода на депозите", појашњава Братислав Пејаковић из Удружења банака.
Из Централне банке, с друге стране, скупе кредите и јефтину штедњу правдају геополитичком неизвјесношћу.
Управо због тога тврде да зарада није мотив онима који држе новац у банкама.
"Имамо геополитичку ситуацију која утиче на грађане да штеде за непредвиђене околности, а не за инвестиције. И заправо је то један од разлога зашто банке имају историјски максимум депозита од стране становништва и привреде, с једне стране, а с друге стране, немају тај притисак да каматне стопе мијењају, односно повећавају", рекао је Марковић.