Дјед и бака из Лудбрега с минималним пензијама од укупно 600 евра добили су пресуду да плаћају више од 200 евра мјесечно алиментације за унука, иако и њихов син, мада нередовно, плаћа алиментацију.
Али, суд то није урачунао, већ је сав терет пребацио на леђа двоје пензионера, пише "Дојче Веле".
Каква је пак логика да се пару старијих људи из Сесвета шест година након што им је погинуо син јединац, пресуде заостаци од 13.000 евра и још одреди мјесечна алиментација, иако су унуци преко пензионог остварили породичну пензију и примају дјечји доплатак?
Унуке више нису виђали. Годинама га није виђала нити бака из Доњег Михољца, иако је плаћала алиментацију, а унук је барем једном годишње из Њемачке долазио у сусједно село другој баки и дједу.
Ово су само неки примјери хрватске праксе, по којој баке и дједови, који једва састављају крај с крајем уз мизерне пензије, морају да брину и о својим унуцима, и то по америчком закону који је још 2014. увела тадашња СДП-ов министар Миланка Опачић.
Упозорила је на то Јасна Петровић, предсједница Синдиката пензионера Хрватске, која каже да тренутно у Хрватској 115 пензионерских породица (у ресорном министарству наводе бројку од 114 обитељи) на темељу судских пресуда, неријетко с високим заостацима плаћају алиментације.
"Али, нигдје није забиљежен број, а према нашим процјенама, њих је најмање двјестотињак који су добровољно пристали учествовати у уздржавању унучади, вођени жељом да не доведу у опасност односе с унучади", каже Петровић.
Наиме, према њеним ријечима, пуно је случајева да након судских пресуда, које знају потрајати и годинама, снахе забране виђање дједова, бака и унучади, а у таквом случају нема другог рјешења него путем Завода за социјалну његу тражити судску одлуку, која у том случају завршава неријетко и алиментацију за унучад на начин да се виђање омогућава уз надзор социјалних и полицијских радника.
"Ко то жели својим унуцима?“, каже Петровић.
Наводи примјер породице Рачић из Лике која за добробит своје четворо унучади одустаје од захтјева за њиховим виђањем, иако им се из пензије редовно одбија алиментација, јер њихов син није у могућности да плаћа.
"Уз судске трошкове, износ скидања са пензије са свим заостацима попео им се на око седам хиљада куна (929 евра) мјесечно за обоје и толико је обустављано кроз годину дана, а за живот им је остајало око двије хиљаде куна мјесечно", наводи она.
Она додаје да, иако је обавеза замјенског уздржавања прописана Породичним законом, тек је Закон о привременом уздржавању то детаљно разрадио, а баке и дједови судски су присиљени да плаћају алиментацију за унучад онда када њихов потомак (најчешће син, знатно рјеђе кћи) због незапослености, болести или занемаривања не плаћа уздржавање.
"Према Овршном закону, могу бити овршени и до 75 одсто мировине, док се не покрију заостаци, а онда се наставља с до 50 одсто пензије“, објашњава наша саговорница портала "Дојче Веле".
Та пракса би од идуће године ипак требала отићи у историју, након што су СУХ и Влада договорили да алиментацију више не сносе дједови и баке.
Наиме, из Министарства рада, пензионог система, породице и социјалне политике за "Дојче Веле" потврђују да би до краја године требало да буде израђен нацрт приједлога Закона о привременом уздржавању, који би требао ступити на снагу у прољеће 2024. године.
Њиме се уводи алиментациони фонд путем којег ће држава исплаћивати износ алиментације, односно уздржавања за дјецу чији родитељи не извршавају своје обвезе, а држава ће се касније намирити од обвезника уздржавања, а то је оно што су тражили у Синдикату.
"Током прошле године подручне канцеларије Хрватског завода за социјални рад (бивши центри за социјалну његу), запримили су 3.322 правоснажне судске одлуке о уздржавању. Надаље, према подацима Хрватског завода за социјални рад, у септембру ове године било је више од 2.600 обвезника који нису плаћали уздржавање. У тим случајевима дјеци је држава исплаћивала привремено уздржавање, а родитељима који нису плаћали алиментацију наложено је враћање исплаћеног износа привременог уздржавања држави", наводе из Министарства рада.
У тим поступцима Републику Хрватску заступа Државно тужилаштво. Према подацима из септембра, од 1.065 обвезника је наплаћено потраживање, а код њих 1.598 је поступак наплате је још увијек био у току, односно неки су уплаћивали мјесечно одређени износ у државни прорачун до потпуног поврата.
