Хрватски историчар Хрвоје Класић, коментаришући оставку директора спомен-подручја Јасеновац, упитао шта је то ако не геноциде, ако убијате људе само зато што су Срби?
Индекс подсјећа да је Иво Пејаковић поднио оставку након што је на налозима на друштвеним мрежама КроФакта објављен чланак историчара Владимира Геигера под насловом "Јесу ли утемељене тврдње на мрежним страницама Јавне установе спомен-подручја Јасеновац о састанку представника њемачкога Рајха и Независне Државе Хрватске 4. јуна 1941.?"
Тај Геигеров чланак оповргава наводе са страница ЈУСП-а Јасеновац да је на састанку између Адолфа Хитлера и Анте Павелића коришћен појам "коначно рјешење".
Класић сматра да је у јавности направљена фама око грешке.
"На састанку Павелића и Хитлера није употребљен термин ‘коначно рјешење’, али оно што је након тога услиједило је било етничко чишћење. Текст о ком се говори је на страницама стајао 17 година. Зашто је тек сада постао споран?" упитао је.
"То је једна врста притиска који траје већ годинама. Нико Иви није рекао да мора дати отказ, али кад вам стално долазе да ће ставити ‘за дом спремни’ у Јасеновац, кад стално говоре о броју жртава... Тај попис би могао и бити и већи, није 700.000, то сигурно, али није ни 83.000 ", казао је Класић.
Додао је да процене иду на 100.000 до 120.000. "Оно што сам сто пута рекао, небитно је, бројке након 50 или 100 година постану небитне, битан је карактер, битно је зашто су ти људи убијени. Мене је срам што ми од хрватских политичара не можемо чути да се догодио геноцид. Ако ви убијате људе само зато што су Срби, шта је то него геноцид", нагласио је.
"Историчари би требало да разговарају, а ми то немамо... То је одраз друштва. Ми не можемо замислити да један политичар предложи нешто добро, а да га други подржи. Не зато што то није добро него јер он није из исте странке. Тако и ми", рекао је.
"Дајте да направимо дијалог, ајмо сви да постанемо паметнији и да покажемо људима где имамо неки консензус. А консензус мора бити да они који су били Хитлерови сарадници, уводили расне законе, оснивали логоре и убијали људе не могу бити патриоти. Не можемо имати закон у ком стоји да су на Блајбургу жртве које су пале за слободу и независност хрватске државе", наставио је.
Тврди да из текста треба само избацити спомињање "коначног питања", док остатак није споран.
Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је раније да је то питање за владу ријешено, али Класић се не слаже с њим.
"Ми немамо ријешено питање ‘за дом спремни’. То је усташки поздрав, никада прије није постојао у хрватској историји. Друга ствар је геноцид. Остао сам шокиран. Геноцид у Сребреници. Срби би требало то да прихвате па су ми рекли да ни ми не прихватамо геноцид над Србима. И онда сам ишао да гледам, нито од хрватских политичара није рекао геноцид над Србима", поручио је.
"Ромима, Јеврејима да. Али Србима не. Неко ће рећи да се није догодио геноцид над Србима. Постотак Срба је битно мањи, не зато јер их нису хтели убијати, него јер је геноцид у једном тренутку спречен. Да се нису побунили, сигурно би имали исту судбину као и ови. Ако они данас имају проблем рећи да је усташки режим починио геноцид, не Хрвати, Хрвати су учествовали у антифашистичком покрету, онда имамо проблем", додао је.
Осврнуо се и на Домовински покрет из ког говоре о забрани петокраке. "Не да се не говори, ми 35 година само о комунистичким злочинима говоримо. Свели смо Југославију на Блајбург, Голи оток... Партизански покрет је био ослободилачки покрет, савезнички покрет", нагласио је.
"Што се тиче забране, волио бих да видим слику Фрање Туђмана са звијездом петокраком на челу. Он је 20 година добровољно носио петокраку на челу. Не, звијезду петокраку нико није забранио, било је покушаја, али је то на Европском суду пало. У сржи четничког и усташког режима су етнички чисте земље, партизански покрет никог не искључује", наставио је.
"Да, догодили су се злочини, освета, репресија, ту нема спора. Комунистички режим заиста није нешто у чему бисмо требали да живимо више. Али није све", навео је, напоменувши да се ради о режиму који је еманциповао жене, градио школе и направио доста тога доброг.
Ипак, казао је да је југословенска застава на Паради поноса у Загребу била "апсолутно непотребна". "Однос, не само према тој мањини, у Југославији је био врло ограничавајући. Потпуно непотребно. Већина људи која данас велича Југославију без да узима у обзир негативности побјегла би из те Југославије за три дана. И то треба имати у виду, тако се суочава с прошлошћу", закључио је.