Хрватска је земља с највећим удјелом млађег старачког становништва на свијету: према подацима Еуростата и Уједињених нација, чак 20,6 одсто становника Хрватске стари су између 60 и 74 године, пише "Јутарњи лист".
Хрватска је, према доступним подацима које је обрадио демограф Ненад Покос с Института друштвених наука "Иво Пилар", једина држава на свијету у којој је та узрасна група већа од 20 одсто, ако не рачунамо Монако, који се због изразито малог броја становника не уврштава у компаративне анализе.
Због ниског очекиваног животног вијека, Хрватска нема уједно и највећи удио становника старијих од 75 година, иако је ријеч о најбрже растућој узрасној групи. Поређења ради, у Јапану, држави која има други највећи удио становника у доби од 60 до 74 године, очекивани животни век 2020. био је 84,6 година, а у Хрватској готово седам година нижи (77,7 година).
Добар дио узрасне групе од 60 до 75 година чине припадници "бејби-бум" генерације, рођене у раздобљу након Другог свјетског рата.
"Скорим уласком 'бејби-бум' генерација у животну доб када ће бити знатно подложнији ризику од смрти, као и даљим смањењем броја живорођених, за двије до три године у Хрватској ће умирати двоструко више становника него што ће их се рађати. Такви случајеви послије Другог свјетског рата забиљежени су само у државама гдје је долазило до геноцида, попут Камбоџе и Руанде, као и у неколико нисконаталитетних држава током пандемије, попут Јапана и Бугарске", каже Покос.
Уз сва та сазнања, Веће за демографску ревитализацију хрватске владе прошлог мјесеца одржало је сједницу након готово четири године, Стратегија демографске ревитализације доноси се без иједне мјере, Град Загреб укинуо је мјеру родитеља одгојитеља, а саборски Одбор за демографију и даље не постоји нити се најављује његово оснивање у новом сазиву, набраја је Покос.
Прошле године у Хрватској се први пут откад постоје мјерења, родило мање од 33.000 дјеце. Истовремено, умрло је готово 52.000 људи. У вријеме када су се рађали данашњи седамдесетогодишњаци, тј. 1953, рођено је готово 90.000 људи, док је број умрлих био око 42.000.
Посљедично, значајно опада удио дјеце у друштву: у односу на 20,6 одсто становништва старости од 60 до 74 године, 2022. је у Хрватској било само 14,3 одсто дјеце до 14 година. Насупрот томе, истиче Покос, још 2001. најмлађи становници, с удјелом од 17,1 одсто били су бројнији од становника у доби од 60 до 74 година, којих је тада било 16,2 одсто.
Послије Хрватске и Јапана, према подацима Еуростата и УН за 2021. и 2022. годину, према удјелу млађег старачког становништва, слиједе Бугарска (19,3 посто), Финска (19,1 посто), Италија (18,6 посто) и Литванија (18,4 посто).
.webp)
