Милан Зековић из Земуна, пиштољем и ножем, убио је 31. децембра 2005. године Славољуба, Славку и њихове синове – Марка (7), Срђана (10) и Жељка (12) у Херцег Новом.
Зековић је осуђен у Србији због убиства петочлане породице Рогановић у Херцег Новом 31. децембра 2005. У брачни пар је пуцао, а њихове малољетне синове докрајчио је ножем. Током суђења признао је да је убио и Бојана Симића (18) у Земун Пољу 2001. године. Он се данас налази под психијатријским лијечењем у Затворској болници у Београду, јер су стручњаци закључили да пати од параноидне шизофреније.
Шестоструки убица је претходно на суду у Црној Гори до детаља описао како је тог 31. децембра прије тачно 19 година масакрирао прве комшије, Славољуба (41), Славицу (41) и њихове синове Жељка (12), Срђана (10) и Марка (7).
Његова изјава, у цјелости, остаће упамћена као најбизарнија у судским аналима.
“У пиштољу којим сам убио Рогановиће било је само пет метака, због чега сам морао да користим и нож. Прво сам убио главу породице, Славољуба, кога сам позвао у свој стан да ми поправи славину. Онда сам отишао у њихову кућу. Испразнио сам пиштољ и узео нож. Претворио сам се у животињу. Дјеци сам пресјекао вратове, јер је један од дјечака још давао знаке живота”, причао је уплакани Рогановић, а потом саблазнио све присутне у судници:
“Прије неколико мјесеци јавило ми се у сну да би дјечаци могли да оживе. Чуо сам да је то скупо, али наша влада могла би то да плати. Жао ми је дјеце, нисам хтио да их убијем. Волио бих да буду клонирани”!
Хтио да се убије
Зековић је истакао да се каје због злочина, али је рекао да је био принуђен на то јер је “страховао за свој живот”! Навео је и да је послије крвавог пира хтио да се убије. Међутим, није имао више метака, а за вјешање или самоубиство ножем није имао храбрости.
На питање судије како је имао храбрости да свирепо убија друге, одговорио је да то није била храброст, већ очај.
“Они су мене и моју мајку годинама малтретирали. Све пријаве против њих биле су узалудне, јер су имали добре везе у полицији и општини. Имали смо сукоба и на националној основи, пошто смо мајка и ја Срби, а они Дукљани. Често су нам псовали српско поријекло”, рекао је Зековић, истакавши да је још у младости имао психичких проблема због чега су га звали луди Милан.
Крвава Нова година
Породица Рогановић, била је те суботе поподне на окупу. Славка је спремала новогодишњу вечеру која је остала у рерни, јер је домаћицу и њене најмилије претекао убица. Око ње су били синови Марко, Срђан и Жељко, ученици Основне школе “Милан Вуковић” у Херцег Новом. Ту је био и отац породице Славољуб, звани Пиљо. Радовао се пословима које је обезбиједио за прве мјесеце нове године.
Позвали су у госте дио своје родбине, како би заједно дочекали 2006. Али, умјесто дружења и славља, лелек и сузе проломили су се овим дијелом Херцег Новог посљедњег поподнева те године.
Славкина сестра Сенка дошла је у суботу по подне пред дом Рогановића. Врата су била закључана. Позвонила је, али се нико није јављао. Тада је колима прошао Сенкин син Зоран, који се зауставио када је видио мајку.
Позвала је свог брата Раша Ђурића, а онда је Зоран звао и свог оца, Сенкиног бившег мужа Раја Зоранића, који живи у овом насељу.
Призор који леди крв у жилама
Одшкринули су жалузине и примијетили да Славка лежи у дневној соби. Одмах су посумњали на најгоре и Рајо је провалио врата. Призор на који су наишли ледио је крв у венама. Пошто су видјели да је Славка мртва, потражили су дјецу. Испод стола, недалеко од мајке, лежали су Жељко и Срђан, окренути један ка другом, с траговима крви, већ хладни.
Престрављени, тек тада су примијетили тијело малог Марка које је вирило испод мајчиног, у локви крви. У том моменту су помислили да је можда Славољуб ликвидирао породицу, јер њега није било у кући. Али, у кући су нашли његов мобилни телефон.
Рајо је алармирао полицију и убрзо и сам дао исказ о ономе што је видио у кући. Тада је испричао да су Рогановићи раније имали неспоразуме са комшијом Миланом Зековићем. Полиција је наишла на закључана врата Зековића. Послије провале, унутра је нађено непомично тијело Славољуба Рогановића. Већ је било јасно ко је починио масакр.
Муњевито су блокирани сви излази из града. Био је мрак, око 17.30 часова. Зековић, који је у то вријеме виђен на аутобуској станици у Новом, спремао се за бјекство. По једној причи, пребацио се ауто-стопом до Подгорице, а онда наставио аутобусом ка Србији. Ухваћен је код Горњег Милановца.
Кривио комшије за смрт мајке
Милан Зековић је дошао у Херцег Нови са мајком, из Земуна. Она је купила кућицу, “врата у врата” са Рогановићима. Боловала је од астме и ту је умрла десетак дана прије убистава, а Милан ју је сахранио у Србији. Ни он није радио.
Пред Нову годину је примио 100 евра помоћи од општине Херцег Нови. За мајчину смрт је на суђењу оптуживао Рогановиће и стрес око плаца.
Пио је, кажу, стално неке лијекове и, по свој прилици, представљао потенцијалну опасност, о чему се, изгледа, није водило рачуна. И страдала је на стравичан начин цела породица.
Прослављао нови посао
Славољуб Рогановић, родом из Цуца код Цетиња, дошао је у Херцег Нови пре 15 година и ту засновао породицу. Кућа барака у којој је живио, као и комшијина, овдје је постављена послије земљотреса 1979. године.
Била је то помоћ Норвежана.
Није био стално запослен, али је обављао разне послове у грађевинарству. Тврдо и упорно, не либећи се ниједног посла, издржавао је породицу.
Пред празник је био весео, јер је обезбиједио посао (постављање керамике) за јануар и фебруар, пише "ТВ АДРИА".
