Познати хрватски метеоролог Зоран Вакула коментарисао је климатске промјене и све чешће температурне екстреме којима смо изложени, те посљедице које све то оставља.
Он је изнио мрачне прогнозе за наредне године.
"Нисам стручњак за климатске промјене, али дјелује ми прилично изгледно да ћемо и у будућности, као што смо имали до сада, код просјечно знатно више средње температуре него прије – и годишње и посебно љетње – имати и више врућих дана, па и оних ближе рекордним вриједностима. Притом и више топлотних таласа који могу утицати на здравље, које по постојећим критеријумима званично имамо само у најтоплијем дијелу године. Но, кад бисмо гледали повремена велика и дуготрајна одступања од просјечне температуре, могли бисмо топлотним таласима прогласити и неке периоде у другим годишњим добима. Само што их тада већина лакше подноси него ове изнимне љетне врућине", рекао је Вакула.
Иако, како сам каже, постоје стручнији људи од њега, он ипак нема лијепе прогнозе за наредне године.
"И овдје препоручујем питати неког стручнијег од мене. Према 'Стратегији прилагодбе климатским промјенама у Републику Хрватску за период до 2040. године с погледом на 2070. годину' закључујем да ћемо у већини Хрватске у сљедећим деценијама врло вјероватно имати у просјеку мање кишних раздобља, мању влажност тла, мањи број врло хладних дана, мање сњежног покривача те више сушних периода, топлих ноћи и врућих дана, сунчевог зрачења, средње нивое мора. И притом још којекаквих метеоекстрема. А и без њих, осим обичних метеоуслова, на угрожавање опстанка биљака и животиња дјелује и онечишћење тла, атмосфере и вода", објашњава он.
"Према анализи података ДХМЗ-а, непријепорно живимо у најтоплијем десетљећу откад постоје мјерења. Средња температура посљедњих деценија готово посвуда је међу највишима у познатој историји. Притом у овом вијеку имамо знатно више не само појединачних рекордних дневних вриједности, него и екстремно топлих дуготрајних периода. Не може се тврдити, али према сценаријима будућих стања атмосфере врло је велика вјероватноћа наставка таквог (не)времена. Не знам које бисмо све мјере требали предузети, али дјелује ми логичним смањити онечишћење, бетонисање, асфалтирање и претјерану потрошњу енергије те повећати зелене површине, посебно градске паркове и шумска подручја", закључио је метеоролог за "Вечерњи".
