Према подацима Пореске управе и Хрватске привредне коморе, у првој половини године мање је продатих некретнина у односу на прошлу годину, када је и започео такав тренд.
Пад промета у ближој перспективи требао би значити и корекцију цијена некретнина, посебно оних старије градње.
"Догодило се оно што смо најављивали већ крајем прошле године. Пао је примарно број трансакција на нашем тржишту, обично тако бива када се крене мијењати циклус тржишта, а сад смо дефинитивно ушли у нови. Прво почну падати трансакције, а тек касније евентуално цијене, али мислимо да овај пут неће доћи до драстичних промјена", рекла је Лана Михаљинац Кнежевић, из Удружења пословања некретнинама при ХГК, за Дневник ХРТ- а.
Недостатак понуде обориће цијене квадрата
Ситуација је потпуно другачија него што је била посљедње некретнинске кризе 2008./2009. године.
"Имамо велики проблем с недостатком понуде некретнина. Морамо посматрати тржиште кроз сегмент новоградње и староградње. У сегменту новоградње мислимо да ће се барем за сада мање више сви пројекти, јер их је недовољно, наставити апсорбовати", рекла је она.
У сегменту коришћених станова, истиче саговорница, свакако треба доћи до корекције тражене цијене квадрата.
"Крајем прошле године смо већ видјели разилажење између тражених и реализованих цијена, што је први индикатор да су тражене цијене квадрата превисоке. А, овај пад трансакција говори да је све мањи број купаца спреман или у могућности да плати нереално процијењене коришћене станове", рекла је Михаљинац Кнежевић.
Истакла је како је на пад броја трансакција утицало и укидање АПН-а овог прољећа.
"АПН је кредитно способне купце гурнуо у куповину станова откад је био уведен. С обзиром на његове мањкавости у Удружењу сматрамо да је добро да је укинут јер је био дискриминаторан, доступан само кредитно способним купцима. Један од његових највећих проблема је био што није била лимитирана укупна вриједност некретнине коју сте могли купити субвенционисаним кредитом. Као сезонска мјера она је у одређеном тренутку стимулисала потражњу на тржишту на којем је већ ионако било недовољно пунуде", рекла је она.
"Студија на основу које су подаци дошли у јавност је мало упитне методологије, али чињеница да се се не користе сви купљени станови за становање или краткорочни и дугорочни најам. Мислим да би до највећих промјена дошло интервенцијама у порезну политику, не само увођењем пореза на некретнине него и промјенама у порез на доходак од најма, примарно туристичког", рекла је Михаљинац Кнежевић.
