Ужас код Книна

Обезглављено тијело вучице објешено на саобраћајном знаку

  • Извор: Агенције
  • 15.02.2024. 10:05

У мјесту Звјерница крај Книна пронађено је обезглављено тијело вучице објешено на саобраћајном знаку.

Починилац или више њих није познат, а полиција је након увиђаја покренула криминалистичку истрагу, која ће укључити и форензику како би се утврдио узрок смрти.

Предсједник удружења пријатеља животиња Лука Оман оштро је осудио овакво поступање.

Према важећем хрватском закону вук је заштићена животиња, а особи која је убије пријети новчана казна од 930 до готово 4.000 евра, пренио је Дневник хрватске Нове тв.

Зоолог Дијана Бенет, за Дневник.хр каже да људи сматрају вукове за опасне животиње, али да заправо вукови највјероватније желе да се склоне од људи.

Фонд рефундира средства за пренаталитетне тестове - ко има право

Фонд рефундира средства за пренаталитетне тестове - ко има право

"Наравно, имају неку своју маркацију да су они злочесте јединке, али они заправо само живе свој живот. Незгодно је што су предатори, што њих сама биологија тјера да једу друге животиње. Као што је на примјер лав у Африци, тако је вук у Европи. Улога тог предатора је да буде мањи број јединки, али он заправо контролише популацију свог природног плијена који су биљоједи. Јер ако не би било предатора број биљоједа би се повећао, а како биљоједи једу биљке они би опустошили све биљке, цијели околину и једно би ишло за другим и тај екосистем би опадао“, објаснила је Бенета.

У Хрватској живи једна врста вука, цанис лупус.

"Он је распострањен у Европи. Процјењује се да је у Хрватској неколико стотина јединки. Они су строго заштићена врста у Хрватској и Европи јер се сматра да им је угрожена популација“, додала је Бенета.

На питање новинара зашто вукови долазе близу насеља и какве су њихове миграционе навике, Бенета је објаснила да дивље животиње не познају границе. Они мигрирају између Словеније, Хрватске, БиХ и Италије.

"Незгодно је то што ширењем наших насеља, која су више тачкасто распоређена једноставно улазимо у њихове територије, а они су велики од 140 до 140.000 километара, у зависности од броја јединки у чопору. Захтијевају неку већу површину и ако налете на необичну појаву као што је људска активност они се осјећају угрожени. Исто тако како им пада број популације њиховог природног плијена, тако су приморани да се спуштају и нападају стада што је јако незгодно“, објаснила је Дијана Бенета, преноси Нова.

Пратите нас и путем Вибера

Тагови: