У Клиничко болничком центру Сплит пацијентима су почели да наплаћују услугу гледања телевизије три евра дневно.
Како је пренио ријечки "Нови лист", у питању је пракса која се раширила и по болницама у другим градовима у Хрватској.
Уз сву муку коју мора да истрпи због своје болести, један пацијент у КБЦ Сплит пожалио се на праксу ове болнице да својим "лежећим" пацијентима наплаћује гледање телевизије. Цијена је три евра дневно, што значи да болесник који се лијечи 10-ак дана на неком од сектора овог КБЦ, само за гледање ТВ мора да издвоји позамашних 30 евра.
Ако се лијечење одужи, платиће и више, или ће морати да одустане од гледања телевизије.
У сплитској болници кажу да су уговорили ову услугу с једном приватном фирмом, која им осигурава оно за шта сами немају довољно новца да би приуштили својим пацијентима. С овим моделом опремања болничких соба ТВ уређајима кренуло се још прије двадесетак и више година. Сличан је принцип и у другим болницама у Загребу, Осијеку и Дубровнику...
Дио ових болница ту услугу уопште није службено уговарао, дио је склапао уговоре с компанијом која нуди телевизоре, а дио болница убирао је приватницима и мјесечни паушал за болничку благајну. Неки су пацијенти тиме били задовољни, јер су ипак имали могућност забаве и скраћивања времена док леже у болници.
Другима, нарочито онима који немају велике приходе овакав систем наплате ТВ програма никако није прихватљив.
"Значајна већина болничких просторија у КБЦ Ријека опремљена је ТВ апаратима које су већим дијелом осигурали различити донатори, а гледање ТВ не наплаћује се пацијентима", кажу у управи ријечке болнице.
У болници у Пули данас располажу с 50 ТВ пријемника, који је, кажу, равномјерно распоређен по секторима и по собама пацијената. За сваки уређај уредно плаћају претплату.
"Постојећи ТВ пријемници набављени су највећим дијелом донацијама компанија и пацијената током протеклих десетак година и у власништву су установе. Постојећи ТВ пријемници не изнајмљују се пацијентима и болница нема прихода од истих, већ је исто само у циљу подизања квалитета приликом лијечења и боравка пацијената у нашој установи", кажу у управи пулске болнице.
КБЦ Загреб, који је својевремено одобравао праксу наплате гледања ТВ-а пацијентима, данас је већину соба за пацијенте опремио ТВ уређајима који су у власништву болнице. Њихово кориштење не наплаћује пацијентима.
У удружењима за заштиту права пацијената подсјећају да наплата гледања телевизије није хрватски изум, већ устаљена пракса у клиникама шитом Европске уније.
"С једне стране то дјелује нехумано, а болнице се оправдавају потребом за покривањем трошкова одржавања тих услуга. С друге стране, та пракса је видљива у другим болницама у ЕУ, па по томе нисмо изузетак. У Француској и Белгији у стандарду наплаћују ТВ приликом хоспитализације јер се налази у соби, без обзира гледали је или не, а ако не желите да вам се наплати, морате вратити даљински управљач", наводи Јасна Карачић, предсједница Хрватског удружења за заштиту права пацијената.
За Ивицу Белину, предсједника Коалиције удружења у здравству (КУЗ), накнада од три евра висока је у односу на чињеницу да је ХРТ мјесечна претплата 10,62 евра.