Познати ријечки архитекта Владимир Грубешић преминуо је у 82. години, јавља "Нови лист".
Као архитекта изузетно је занимљив, поготово Ријечанима, с обзиром на то да се пуно бавио Старим градом.
Рођен је 1942. године (Мрзле Водице), а матурирао је 1960. у Средњој техничкој архитектонској школи у Ријеци.
Дипломирао је 1966. на Архитектонском факултету у Загребу.
Прво је запослен у пројектним бироима Кварнер (1966. – 1967.) и План (1968. – 1977.) у Ријеци, гдје од 1977. ради у Грађевно-пројектном заводу као пројектант и руководилац архитектонске групе.
Пројектирао је и извео основне школе у Лупоглаву (1966.) и Вишкову (1970.), доградњу и адаптацију станције Коверсада крај Врсара (1972.), средњошколски центар (1977.) и дјечји вртић (1978.) у Бујама, Средњошколски центар А. Барац у Цриквеници (1979.), а у Ријеци пословне зграде Јадроагента (1977. – 1984.), Делте (1983. – 1984.) и Јадрошпеда (1986. – 1987.; Награда града Ријеке 1987.) које је уклопио у урбану структуру Старога града.
Богат опус
Његов опус укључује и пословну зграду Кроациа Линеа на обали у Ријеци (1988. – 1992.), угоститељски објект Барун (1989.), доградњу Повијесног архива (1981.), пословних зграда Бродоматеријала (1986.) и Кроациа осигурања (1989., 1. пласман на конкурсу 1988.), санацију и уређење доминиканског самостана и цркве св. Јеронима (1990. до 1991.).
Пројектирао је интеријере за општинске зграде у Мисуратију, Либија (1983.) и Ријеци (1985.), Привредну банку у Ријеци (1983.) и Поречу (1986.), Љубљанску банку у Ријеци (1984. до 1987.) те више апотека у Ријеци, Опатији, Матуљима, Мошћеничкој Драги и Башки (1985. – 1995.).
Учествовао је на конкурсима за ријечки крематориј (1978., откуп), интерполацију у дубровачком историјском језгру (1986.), археолошку зону Пустијерна у Дубровнику (1989, 2. награда), уређење Прерадовићева трга у Загребу (1990, откуп), цркве на Воловчици у Загребу (1994, 3. награда) и на Пехлину у Ријеци (1994, 3. награда), урбанистичко рјешење центра Подвежице у Ријеци (1995.), спомен-обиљежје на опатијском гробљу (1997., 2. награда).
Бавио се и графиком коју је излагао уз властите пројекте. Радове је изложио на Загребачком салону (1988, 1991, 1994, 1997.) те на ауторским изложбама у Ријеци 1989, Загребу и Дубровнику 1990. те Њујорку (графике) 1995. године.
Објављена и монографија
Монографија о архитекти Грубешићу објављена је уз изложбу која је била постављена у Музеју града Ријеке 2003. године.
Књига О архитектури; Сазнања и спознаје доноси низ Грубешићевих размишљања о данашњој архитектонској мисли и пракси, укључујући инсајдерске увиде у неке од кључних тачака властитог рада.
Њима уз бок стављени су погледи на Грубешићево дјеловање из пера познаваоца архитектуре попут Ванде Екл, Милана Зинаића, Ервина Дубровића и других. Књига је ријечкој јавности тим занимљивија што се Грубешић показао као градитељ с посебним интересом за сложене задатке што их доносе захвати у ријечком градском језгру. Струка је описивала Владимира Грубешића као човјека непресушне енергије.
