Ликвидација 18 Срба из села Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, који су убијени у Марином Селу код Липика послије мучења, извршена је прије 32 године, а до сада су за тај злочин кажњена двојица припадника хрватских снага који су учествовали у том злочину.
Документационо-информациони центар "Веритас" подсјећа да су припадници хрватске војне полиције су од 12. до 18. новембра 1991. године у селима Кип /Дарувар/, под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса /Пакрац/, ради "измјештања" становништва, похапсили 24 српска цивила, затим их довели у Марино Село, те их затворили и држали у подруму импровизованог затвора "Рибарска колиба", гдје су их психички и физички малтретирали.
- Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у воду, прикључивање на индукторску струју, одсијецање ушију, резање по прсима и сољење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док је 18 ликвидирано, с тим да се за тијелима петорице још трага - наводи се у саопштењу.
Из овог центра наводе да је за ликвидацију ових цивила Жупанијски суд у Осијеку у јуну 2011. од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ, осудио двојицу /Томица Полето на 15 година и Жељко Тутић на 12 година затвора/, док је тројицу, у недостатку доказа, ослободио оптужбе, а против једног је оптужбу одбио због застаре кривичног гоњења. Пресуда је потврђена од Врховног суда Хрватске у децембру исте године.
Из "Веритаса" напомињу да је од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима "Рибарска колиба" у Марином Селу и "Стара циглана" у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намјене МУП-а Хрватске под командом Томислава Мерчепа, ликвидирано, према "Веритасовим" подацима, више од 100 жртава, углавном цивила српске националности.
- Већина ликвидираних потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара, али и са подручја општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб. Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насиљу хрватских оружаних формација. Послије хапшења, без судског налога, Срби су довођени у поменуте логоре, појединачно или у мањим групама, гдје су задржавани неколико дана и послије страховите тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени на стратишта и ликвидирани - пише у саопштењу.
Овај центар наводи да је Жупанијски суд у Загребу у току 2005. године, након дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске /Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића/ на казне затвора од три до 12 година, због убиства непознатог мушкарца и незаконитог хапшења и изнуде тројице Срба, који су у октобру 1991. из Загреба доведени у Пакрачку пољану, гдје су их ликвидирала непозната лица.
Из "Веритаса" подсјећају да је исти суд у мају 2016. године неправоснажно осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег команданта резервне јединице МУП-а Хрватске и савјетника у хрватском МУП-у, на пет година и шест мјесеци затвора "због тога што није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане", од којих је 23 усмрћено, док су из чињеничног описа пресуде изостављено 20 жртава "за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао".
- Врховни суд је, пресудом из фебруара 2017, преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора, коју је умјесто у затворској ћелији, повремено `издржавао` у елитној бањи Крапинске топлице - пише у саопштењу.
Из "Веритаса" подсјећају да је у марту 2020. године хрватски Врховни суд одлучио да осуђени Томислав Мерчеп буде пуштен на условну слободу након издржане три четвртине затворске казне.
- На данашњи дан исте године медији у региону објавили су вијест да је умро ратни злочинац Томислав Мерчеп у 69. години живота, подсјећајући да је 2015. био и ВИП гост на инаугурацији хрватске предсједнице Колинде Грабар Китаровић - подсјећају из "Веритаса".
Из "Веритаса" истичу да су у првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих година прошлог вијека, који је кулминирао након оснивања логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички очишћено 193 насеља /10 градских и 183 сеоска/.
- Уништена је већина кућа и имовине, а уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје, због хрватског терора и притисака, напустило 52.320 Срба, од којих се велика већина више никада није ни вратила на своја имања - напомиње се у саопштењу.
Из "Веритаса" указују да је, према попису становништва из 1991. у Кипу живио 271 житељ, од тога 195 /72 одсто/ Срба и 15 /шест одсто/ Југословена, а у Клиси 139 житеља, од тога 82 /59 одсто/ Србина, док је по попису становништва из 2021. у Кипу живјело 146, а у Клиси 81 житељ, без ознаке о њиховој националној припадности.
