Алојзије Степинац био је загребачки надбискуп и кардинал чији је живот и дјеловање обиљежено контроверзама, посебно током периода Независне Државе Хрватске (НДХ) у Другом свјетском рату.
Године 1998. папа Иван Павао II прогласио је Алојзија Степинца блаженим, упркос противљењу Српске православне цркве и дијела историографије који истиче његову пасивност у односу на злочине усташког режима. Након што га је Иван Павао II. прогласио блаженим, очекивало се да ће бити канонизован, али то се до данас није догодило.
Папа Фрањо 2016. године формирао је мјешовиту католичко-православну комисију како би размотрила Степинчеву улогу у Другом свјетском рату и послије рата. Под предсједавањем оца Бернарда Ардуре, предсједника Папинскога вијећа за историјске науке, чланови Мјешовите комисије окупили су се 12. и 13. јула 2017. у Дому свете Марте у Ватикану, подсјећа ИКА.
У заједничком саопштењу након састанка наведено је да су се чланови Комисије сложили да је њихов рад "омогућио боље разумијевање историје у годинама између Првог свјетског рата и 1960., године смрти кардинала Степинца".
"Дошло се до закључка да су различити догађаји, наступи, списи, шутња и стајалишта још увијек предмет различитих тумачења. У случају кардинала Степинца тумачења која су претежно давали католички Хрвати и православни Срби остају и даље различита”, саопштено је након рада Мјешовите комисије.
Шта је папа Фрањо говорио о Степинцу?
На повратку с тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији 7. маја 2019. папа Фрањо у авиону је разговарао с новинарима о проглашењу Алојзија Степинца светим. Рекао је да га занима истина.
"Историјски случај је овај: канонизација Степинца. Он је био крепостан човјек, зато га је Црква прогласила блаженим. Вјерници му се могу молити. Али у једном тренутку процеса дошло се до неразјашњених тачака које се тичу историје. И ја, који морам потписати канонизацију – то је, наиме, моја задаћа – молећи, размишљајући и тражећи савјет, увидио сам да морам замолити за помоћ српског патријарха Иринеја, који је велики патријарх. И Иринеј ми је помогао. Заједно смо основали историјску комисију: и њега и мене једина ствар која занима је не погријешити, занима нас истина. Не погријешити. Чему служи једна изјава о светости, ако није јасна истина. Не служи ником. Знамо да је Степинац добар човјек, да је блаженик, али да се учини овај корак ја сам тражио помоћ Иринеја да све буде по истини. Изучава се. Најприје је основана комисија која је дала своје мишљење. Али сада се изучавају друге точке. Дубље се проучавају неке тачке како би истина била јасна. Ја се не плашим истине. Не плашим се. Само се плашим суда Божјег. Хвала", рекао је Папа о Степинчевој канонизацији, преноси Индекс.
Канонизација Степинца и данас је предмет контроверза између Католичке цркве и Српске православне цркве. Српска православна црква и даље се противи његовој канонизацији, истичући да се никада није јасно оградио од усташког режима и да је Католичка црква у Хрватској тада била дио државног апарата НДХ.
